Амерички притисак на Иран не води ка решењу сукоба, већ повећава ризик од нове ескалације, док би евентуални напади на енергетску инфраструктуру могли да изазову катастрофалне последице за цео свет, оценио је професор Сајед Маранди.
Иран не верује да ће се рат завршити после америчких међуизбора, већ се истовремено припрема за дуготрајан сукоб и могућност нове војне ескалације. Према оцени професора Марандија, Техеран сматра да Вашингтон није спреман да прихвати договор који би подразумевао испуњавање већ преузетих обавеза.
Говорећи у емисији са Нимом, Маранди је упозорио да би наставак конфронтације могао да доведе до озбиљних поремећаја на светском енергетском тржишту, слабљења америчких савезника на Блиском истоку и, у најгорем сценарију, колапса глобалне економије.
Према његовим речима, Иран не очекује да би евентуална победа демократа на изборима за Конгрес аутоматски довела до окончања рата. Такав исход Техерану би, међутим, могао да одговара јер би Доналду Трампу отежао вођење рата и отворио простор за додатни притисак унутар америчког политичког система.
„Иранци нису наивни. Они добро разумеју Сједињене Државе и не верују да ће се рат завршити после избора. Припремају се за веома дуг рат, који би могао да траје до краја Трамповог председничког мандата, па чак и дуже“, поручио је Маранди.
Преговори без напретка, Ормуски мореуз у средишту кризе
Коментаришући посредне преговоре представника Ирана и администрације Доналда Трампа у Њујорку, Маранди је оценио да није дошло до суштинског помака. Ирански министар спољних послова Абас Арагчи напустио је Њујорк и враћа се у Иран, где би требало да обавести руководство о разговорима.
Према Марандијевом тумачењу, предлог о седмодневној деескалацији подразумевао је могућност да се трговина кроз Ормуски мореуз брзо нормализује уколико би Сједињене Државе испуниле своје обавезе.
Он је нагласио да би Иран могао да омогући брзу нормализацију поморског саобраћаја, али да би шири договор морао да обухвати и остала регионална питања, укључујући Газу, Јемен и Ирак.
Маранди сматра да је један од главних проблема недостатак политичке воље у Вашингтону. По његовој оцени, Трамп не жели да прихвати пораз и суочи се са политичким последицама окончања рата под условима који би били повољни за Иран.
Истовремено, упозорио је да би покушаји САД да повећају проток нафте кроз Ормуски мореуз могли да изазову нови сукоб, јер би Техеран такве потезе могао да посматра као покушај заобилажења постигнутих договора и наметања америчких услова.
Маранди је довео у питање и извештаје о великим количинама нафте које наводно свакодневно пролазе кроз мореуз, тврдећи да се ситуација на терену разликује од представљања у појединим америчким изјавама.
Иран повећава војне издатке и припрема се за нови сукоб
Према речима професора Марандија, Иран се припрема за различите сценарије, од ограничених војних удара до свеобухватног рата. Он је истакао да је иранска војска традиционално располагала релативно ограниченим буџетом, али да су у актуелним околностима издвојена значајна средства за оружане снаге.
Посебно је указао на развој ракетних система, беспилотних летелица и подземних војних база, наглашавајући да Техеран настоји да што брже повећа своју спремност за евентуални наставак борби.
Маранди је издвојио три могућа сценарија.
Први је свеобухватни рат, у којем би Иран, према његовој процени, снажно узвратио америчким савезницима и војним позицијама у региону. Други је ограничена ескалација, која би постепено погоршавала безбедносну ситуацију и подизала цене енергената. Трећи је наставак садашњег стања, који би такође производио економске последице, али споријим темпом.
„Сва три пута воде ка катастрофи. Разлика је само у томе што је један бржи, а други спорији“, оценио је Маранди.
Он је упозорио да би напади на иранску енергетску инфраструктуру могли да изазову одмазду против енергетских постројења у земљама Персијског залива, укључујући Саудијску Арабију, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Кувајт.
Према његовој процени, дуготрајни прекид извоза нафте и природног гаса из овог региона имао би последице далеко изван Блиског истока. Погођени би били индустрија, транспорт и производња широм света, док би раст цена енергената и појединих сировина додатно оптеретио глобалну привреду.
Маранди је нагласио да Техеран земље које омогућавају америчким снагама коришћење војних база, ваздушног простора и логистичке подршке не посматра као неутралне актере.
Ирак под притиском Вашингтона
Посебан део разговора био је посвећен Ираку, где је, према Марандијевој оцени, све израженије незадовољство политиком владе према Ирану.
Он је указао на блиске односе иранског и ирачког народа, који су додатно ојачали током борбе против Исламске државе. Као пример навео је годишње верске комеморације у Кербали, када милиони верника долазе на ходочашће поводом обележавања страдања имама Хусеина.
Маранди сматра да би ограничавање летова између Ирана и Ирака могло да изазове незадовољство ирачке јавности, али и да нанесе економску штету ирачким пословним субјектима и туристичком сектору који зависи од верских посета.
Према његовим речима, амерички утицај на ирачке финансије представља један од главних механизама притиска на Багдад. Он тврди да зависност Ирака од финансијских механизама под контролом Вашингтона ограничава могућност ирачких власти да самостално доносе политичке одлуке.
Говорећи о северном Ираку и курдским областима, Маранди је упозорио да би евентуално коришћење територије Ирачког Курдистана за нападе на Иран могло да изазове снажан одговор Техерана и ирачких оружаних формација.
Он сматра да би се локалне власти нашле у изузетно тешком положају уколико би дозволиле да се њихова територија користи за војне операције против суседног Ирана.
Иран упозорава на последице напада на енергетска постројења
Маранди је посебно нагласио да би напади на иранску енергетску инфраструктуру представљали преломни тренутак у сукобу.
Подсетио је на раније нападе на енергетска постројења у региону и одговор Ирана, тврдећи да би нови удари на критичну инфраструктуру могли да доведу до далеко шире одмазде.
Према његовим речима, земље Персијског залива у великој мери зависе од извоза нафте и природног гаса, због чега су посебно рањиве на дуготрајна оштећења енергетских капацитета.
„Ако буду уништена та постројења, последице ће бити огромне. Светска економија неће моћи да функционише као до сада, а фабрике широм света могле би да буду принуђене да обуставе производњу“, упозорио је Маранди.
Он је додао да Иран не намерава да одустане од својих захтева под притиском Вашингтона, јер би, према његовом тумачењу, попуштање само довело до нових америчких захтева.
Кина не мења став, а подршка Ирану расте
Говорећи о Кини, Маранди је оценио да Пекинг неће лако променити своју политику према Ирану због америчких упозорења. Према његовим речима, кинеско руководство настоји да координише ставове са Техераном и процени последице даљег заоштравања сукоба.
Он је изнео и оцену да Иран у земљама глобалног југа ужива све већу подршку, тврдећи да је у разговорима са учесницима међународних скупова у Москви приметио изражено незадовољство америчком спољном политиком.
Маранди је рекао да је током последњег периода приметио промену расположења у међународним круговима, као и већу критичност према политици САД и њихових савезника на Блиском истоку.
Ипак, није изнео конкретне доказе који би потврдили да Русија и Кина заједнички припремају одговор на могући продужени америчко-ирански сукоб. Напротив, оценио је да је тешко предвидети потезе Вашингтона, посебно под Трамповим руководством.
Јемен остаје додатна тачка притиска на Саудијску Арабију
Осврћући се на ситуацију у Јемену, Маранди је оценио да војни притисак Саудијске Арабије и њених савезника неће нужно довести до слабљења покрета Ансаралах.
Према његовим речима, јеменске снаге данас располажу већим искуством него у ранијим фазама рата, док је Саудијска Арабија економски рањива због велике зависности од извоза енергената.
Маранди сматра да би наставак сукоба у Јемену, упоредо са конфронтацијом против Ирана, могао додатно да погорша положај Ријада и повећа притисак на саудијско руководство.
Он је указао и на ризик од напада на саудијску критичну инфраструктуру, који би, у случају даљег ширења сукоба, могли да имају озбиљне економске последице.
На крају разговора, Маранди је поновио да Иран не намерава да одустане од отпора америчком притиску и да се припрема за могућност да се рат настави упркос дипломатским контактима.
Његова централна порука јесте да се сукоб не може посматрати само као билатерални рат између Вашингтона и Техерана. Због значаја Ормуског мореуза, енергетских постројења и америчких савезника у Персијском заливу, свака нова ескалација могла би да прерасте у кризу са последицама по светску економију.
Блиски истокМасовна предаја просаудијских снага опкољених код града Таиз у Јемену (ВИДЕО)Извор: Правда
