Кинеске хиперсоничне ракете претвориле су америчке војне базе у потенцијално рањиве циљеве и управо због тога Вашингтон избегава директан сукоб са Пекингом, тврди кинеско издање Соху.

Према тој анализи, разлог није америчка слабост, већ нагли развој кинеског високопрецизног наоружања које значајно мења однос снага у азијско-пацифичком региону.

У центру пажње налази се кинеска ракета Донгфенг-17. Реч је о систему који, према наводима кинеских аутора, развија брзину од 10 маха и може да погоди циљ удаљен 1.500 километара за свега седам минута.

У тексту се истиче да амерички противракетни системи Тхаад и Патриот имају озбиљне тешкоће у пресретању таквих пројектила.

Још већи значај придаје се ракети Донгфенг-26. Према објављеним подацима, њен домет досеже чак 8.000 километара, док се прецизност процењује на мање од пет метара одступања од циља.

Због таквих карактеристика, у потенцијалну зону дејства улазе и Хаваји, који представљају једно од кључних америчких војних упоришта на Пацифику.

Додатни разлог за забринутост представљају процене америчког Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС). Према њиховим анализама, у случају избијања сукоба штета на америчким базама на Окинави могла би да достигне 80 процената, док би на Гуаму износила око 30 процената. Обнова таквих објеката, наводи се, трајала би приближно шест месеци.

Аутори указују и на економски аспект војног надметања између две силе. Амерички носачи авиона вреде милијарде долара, док су кинеске ракете вишеструко јефтиније од система противракетне одбране који треба да их зауставе.

Такав однос трошкова, према њиховом мишљењу, додатно компликује америчке планове у случају озбиљне кризе.

Соху закључује да управо равнотежа снага и могућност наношења великих губитака представљају основу стратешког одвраћања између две највеће светске силе.

Другим речима, потенцијална цена сукоба постала је толико висока да директан војни обрачун више не делује као реална опција.

У међувремену, пажњу је привукла и информација да су Пентагон и СпацеX ушли у спор око коришћења система Старлинк за потребе америчке војске.

Тај развој догађаја додатно показује колико су питања модерне технологије, комуникација и напредног наоружања постала кључни део глобалног надметања великих сила.

Извор: webtribune.rs