Како се простор за класичну војну ескалацију сужава, расте опасност да сукоб промени облик. Уместо покушаја да се противник потисне великим операцијама на фронту, тежиште би могло да се помери на атентате, диверзије, притисак на цивилни саобраћај и друге операције које не познају јасно дефинисану линију фронта.
Британски политички аналитичар Александер Меркурис сматра да је Украјини све теже да војном снагом промени ток догађаја. Кампања удара дроновима на руске рафинерије, бродове и друге циљеве није, према његовој процени, произвела стратешки преокрет, због чега расте вероватноћа преласка на много опаснији облик ескалације.
У том контексту појављују се претње аеродромима и цивилној авијацији, покушаји да се авиокомпаније одврате од летова према Русији, као и наставак атентата и тајних операција.
Такви потези имају другачију логику од класичног ратовања. Њихов циљ није нужно заузимање територије, већ стварање несигурности, економских последица, психолошког притиска и осећаја да ниједна тачка није потпуно безбедна.
Највећа опасност настаје ако Москва одлучи да на такву врсту рата почне да одговара истом методом. У досадашњем току сукоба Русија је, према овој процени, избегавала потпуно улажење у такву конфронтацију јер је остављала отвореном могућност да се рат једног дана заврши преговорима.
Ако се тај политички мотив уклони, могу нестати и нека ранија ограничења. Меркурис сматра да би у случају наставка таквог „прљавог рата“ руска уздржаност могла врло брзо да ослаби.
Најважнија карактеристика овог облика сукоба јесте то што нема природне географске границе. Класични фронт има линију иза које се налази територија једне или друге стране. Тајне операције, атентати и саботаже могу се одвијати хиљадама километара од места на којем војске ратују.
То отвара директан ризик за Европу. Ако се људи, инфраструктура или службе укључене у такве активности налазе у европским државама, последице руске реакције могле би једног дана да стигну и на територију тих земаља.
Такав сценарио био би посебно опасан чак и после евентуалног завршетка великих борби. Искуство других сукоба показује да тајне операције, освете и атентати могу потрајати годинама након што се регуларне армије престану отворено сукобљавати.
Зато прелазак у нову фазу не значи само да би рат постао бруталнији. Он би постао непредвидљивији, дуготрајнији и географски много шири.
Истовремено, политичка ситуација у Кијеву додатно ограничава маневарски простор. Европска подршка Владимиру Зеленском омогућава му да преживи унутрашње политичке изазове, али се у изнетој процени тврди да таква подршка истовремено сужава могућност промене правца.
Ако је политички опстанак руководства везан за наставак рата, а војни преокрет постаје све тежи, ескалација може изгледати као једина преостала опција.
То је разлог због којег опасност не мора да опада чак ни ако класичне украјинске војне могућности ослабе. Напротив, тренутак када више нема довољно снаге за велики преокрет на фронту може бити управо тренутак када се траже много неконвенционалнији путеви за наставак сукоба.
Wебтрибуне
