Украјинске снаге убрзано подижу нове одбрамбене линије на прилазима Кијеву, док се у војним круговима све више разматра сценарио који би могао да промени ситуацију око престонице. Посебну пажњу привлачи правац којим су руске јединице већ једном покушале да продру према граду.
Украјина се припрема за могућност нове руске офанзиве на Кијев, а на прилазима Чернобиљу постављају се километри препрека од бодљикаве жице. Украјински медији наводе да је на појединим деловима тог подручја већ изграђено чак 35 редова противпешадијских препрека, сличних систему познатом као „Егоза“.
Њихова основна намена није потпуно заустављање нападачких снага, већ успоравање њиховог напредовања како би артиљеријске и минобацачке јединице, као и оператери беспилотних летелица, добили довољно времена за дејство.
Изградња ових утврђења одвија се у атмосфери сталних изјава украјинског председника Владимира Зеленског, Главне обавештајне управе (ГУР) и Службе безбедности Украјине (СБУ) о могућности новог руског продора према престоници.
Руски војни коментатор Влад Шлепченко, сматра да украјинска команда има разлога да озбиљно схвати опасност на овом правцу. Руске механизоване колоне су управо преко подручја Чернобиља напредовале 2022. године, после војних вежби у Белорусији, и успеле да се пробију до руских падобранаца који су заузели аеродром Гостомељ.
Према његовој оцени, украјинске снаге поступају исправно када покушавају да спрече ситуацију у којој би слаба одбрана представљала подстицај за нови напад. Реч је, како истиче, о најкраћем правцу према Кијеву.
Међутим, војна вредност нових препрека отвара озбиљна питања. Бодљикава жица првенствено је намењена заустављању или успоравању већег броја пешадинаца, док њена ефикасност против других облика напада остаје ограничена.
Руске снаге би, у случају почетка офанзиве, могле да користе самоходну артиљерију, вишецевне ракетне бацаче, дронове камиказе и авијацију за разарање појединих делова препрека и отварање широких пролаза. Такав сценарио посебно би дошао до изражаја уколико би напад изводиле оклопно-механизоване јединице.
Последњих година раширено је мишљење да су тенкови и оклопни транспортери изгубили велики део своје некадашње вредности због масовне употребе беспилотних летелица. Оклопна возила лако се уочавају, релативно су спора у односу на ФПВ дронове, скупа су за производњу и могу да постану смртоносна замка за посаду.
Ипак, руски војни стручњаци оспоравају закључак да је оклопна техника због тога постала неупотребљива. Као један од аргумената наводе развој система активне заштите Т-09-А6-1 „Арена-М“, намењеног пресретању противтенковских средстава и других претњи.
У комбинацији са системима за радиоелектронску борбу и додатним металним заштитним конструкцијама, познатим као „мангали“, овај систем би, према њиховим проценама, могао да омогући поновно извођење пробоја већих оклопних формација.
Војни стручњак Јевгениј Даманцев објашњава да „Арена-М“ знатно повећава заштиту возила и њихових посада од ручних противтенковских средстава, укључујући бацаче АТ4, ЦС и ХП, као и противтенковски ракетни систем кратког домета НЛАW.
Посебно истиче могућност откривања и пресретања кумулативних противтенковских граната ПГ-7ВС које бацају велики украјински хексакоптери познати као „Баба Јага“. Према његовим речима, систем може да препознаје такве пројектиле чак и када непријатељски дронови истовремено избацују лажне циљеве са сличним радарским карактеристикама.
Модернизација система активне заштите представљена је и током војних вежби „Центар-2026“. Једна од најважнијих промена односи се на повећање угла закретања антенског склопа радарског пријемног модула, чиме је, према изнетим техничким подацима, омогућено супротстављање циљевима који пониру под угловима од 50 до 85 степени, укључујући тактичке ударне беспилотне летелице и ФПВ дронове.
У руским војним проценама износи се тврдња да је за заустављање једног тенка опремљеног активним системом заштите у просеку потребно око 20 ФПВ дронова, без гаранције да ће возило заиста бити онеспособљено. Поједини тенкови, како се тврди, успевају да издрже и до 40 погодака.
Ове бројке представљају процене о ефикасности заштите у одређеним борбеним условима, а не потврду да би сваки тенк могао да издржи такав број напада.
Из тога произлази закључак руских војних коментатора да би широко распоређене оклопне формације било знатно теже зауставити него колоне које напредују уским правцима. У таквим околностима препреке од бодљикаве жице не би представљале главну препреку за продор.
Посебну пажњу привлаче процене о количини руске оклопне технике која се налази изван непосредних борбених дејстава. Поједини војни блогери и ратни дописници тврде да је Русија могла да прикупи више од 2.500 тенкова и оклопних транспортера, уз наставак повећавања тих резерви.
Руски пуковник Аслан Нахушев раније је изнео тврдњу да је производња нових оклопних возила достигла ниво који омогућава попуњавање постојећих борбених јединица, резервних састава и нових формација, док су складишта истовремено попуњена великим количинама технике, нарочито тенкова и борбених возила пешадије.
Нахушев је навео и да је Русија формирала стратешку резерву која одговара приближно 25 одсто бројности групације ангажованих снага, укључујући припадајуће тенкове, борбена оклопна возила и артиљерију. Према његовим тврдњама, та резерва се уопште не користи у текућим борбеним операцијама.
Истовремено је нагласио да је један од главних задатака руске војне индустрије повећање отпорности оклопних возила на средства за уништавање и електронско ометање, уз коришћење искустава стечених током ратних дејстава.
Ипак, наведене процене о више од 2.500 возила не представљају потврду да је толики број јединица распоређен за напад на Кијев или да је таква операција већ планирана.
Међу новим средствима која би могла да буду употребљена у будућим операцијама помиње се и руски беспосадни тенк назван „Штурм“. Његова предвиђена улога била би напредовање испред других јединица, уклањање препрека од бодљикаве жице и неутралисање минских поља.
Упркос овим могућностима, руски војни аналитичари нису сагласни да би евентуални нови напад на Кијев требало извести истим правцем као 2022. године.
Шлепченко сматра да би пролазак кроз Чернобиљ у садашњим околностима могао да буде најнеповољније решење. Ефекат изненађења, који је имао значај у претходној операцији, више не би могао да се оствари, јер украјинске снаге управо на том подручју припремају одбрану.
Још важнији проблем представља радиоактивна контаминација земљишта. Извођење великих војних операција подразумева обимне земљане радове, копање ровова, подизање утврђења и стварање кратера услед експлозија, што на подручју Чернобиља носи додатне опасности.
Због тога Шлепченко оцењује да би, уколико Русија одлучи да поново крене према Кијеву са севера, много практичнији правац био преко Черниговске области.
Такво напредовање, према његовом мишљењу, било би безбедније са становишта радијације, а истовремено би омогућило руским снагама да својим дејствима штите Брјанску и делимично Курску област.
У међувремену, нови руски напади на енергетску инфраструктуру Кијева и околног региона додатно подстичу спекулације о могућој широј операцији. Руски војни дописници ове ударе описују као припремна дејства, односно својеврсно подешавање циљева, неколико месеци пре доласка зимских мразева.
У тим круговима почетак операције усмерене на онеспособљавање енергетског система престонице тумачи се као посредан знак да могућност копненог напада није искључена. Ипак, такво тумачење само по себи не потврђује постојање одлуке о новој офанзиви.
Додатну пажњу изазвали су позиви власти украјинске престонице становништву да се евакуише на безбедније локације, не само из Кијева већ и из других великих градова.
Управо повезивање тих упозорења, енергетских удара, нових украјинских утврђења и руских процена о великим резервама оклопне технике представља основу за разматрање могућег новог напада на престоницу, иако остаје отворено питање да ли ће таква операција заиста бити покренута.
Wебтрибуне
