Рат у Украјини ушао је у фазу у којој технологија дронова, контрола информација и политичка стабилност у Москви обликују крајњи исход сукоба, оценио је бивши амерички обавештајац и војни аналитичар Скот Ритер у разговору са водитељем Гленом у емисији „World Affairs Explained“, објављеној на Јутјубу.
Ритер, који се недавно вратио из зоне специјалне војне операције и са Међународног економског форума у Санкт Петербургу, истиче да је оперативна ситуација на терену изузетно стабилна и у потпуности иде у корист Русије. НАТОзабринутост анализа
Према његовим речима, тврдње западних медија и појединих аналитичара о томе да је Украјина преузела стратешку иницијативу нападима дроновима представљају део ширег информативног рата.
Циљ те кампање јесте стварање лажног утиска о политичкој рањивости Владимира Путина пред предстојеће изборе за Државну думу 20. септембра, иако председник Русије ужива подршку грађана од преко 70 до 80 процената.
Осврћући се на западне извештаје о наводном успеху украјинских дронова, Ритер је навео пример напада од 3. јуна, када је 96 беспилотних летелица усмерено ка Санкт Петербургу. Од тог броја, руска ПВО је оборила већину, док је само пет летелица пробило одбрану и погодило поједине војне и нафтне структуре.
Упркос томе, у граду није било панике нити прекида свакодневног живота. Говорећи о украјинским дроновима типа ФП1, који носе 60 килограма експлозива, Ритер је објаснио да они лете брзином од свега 60 километара на сат и не представљају напредну немачку технологију, већ дрвене летелице које Русија успешно пресреће мобилним стрељачким екипама и сопственим противдроновским јединица.
Од 555 лансираних дронова овог типа, мање од пет успева да достигне циљ, а руске снаге су истовремено уништиле и фабрику у којој су се ти дронови производили.
Поред напада на Санкт Петербург, Ритер је изнео детаље са свог путовања кроз Луганск и Старобелск, где је био сведок константних ваздушних опасности и напада украјинских дронова типа „Хорнет“, које финансира компанија оснивача Гугла Ерика Шмита и који користе конекцију Старлинка Илона Маска.
Дронови овог типа учествовали су и у нападу у Старобелску, где је погинуло 21 ученик, а сам Ритеров конвој био је мета ових летелица. Међутим, разговори са руским операторима дронова и командантом бригаде „Бар Сармат“ Дмитријем Рогозином потврдили су да је Русија већ извршила реверзни инжењеринг заробљене опреме и пронашла технолошко решење за претњу коју представља „Хорнет“.
Ритер наглашава да кључна руска предност лежи у потпуном надзору бојишта (ИСР) и примени вештачке интелигенције у системима командовања и контроле. Захваљујући брзој анализи снимака из различитих извора, руске снаге свакодневно лоцирају и уништавају између осам и десет украјинских командних центара за управљање дроновима.
Узимајући у обзир да сваки центар броји до дванаест војника, Украјина дневно губи од 80 до 100 својих најбољих оператора дронова. За њихову основну обуку потребно је четири недеље, а за стицање напредних вештина шест месеци, због чега Кијев суочава са ненадокнадивим кадровским дефицитом.
Што се тиче тврдњи о енергетској кризи у Русији узрокованој ударима на рафинерије, Ритер објашњава да оштећења нису трајно избацила из погона руска постројења. У рафинерији у Москви постројење АВ6 је привремено заустављено ради планиране модернизације и замене ефикаснијом јединицом, док је погон Еуро враћен у функцију за неколико дана, што је био случај и са рафинеријом у Самари.
Привремена обустава извоза бензина није знак слабости, већ стандардна реакција прерасподеле ресурса како би се стабилизовало домаће тржиште, што уске редове на пумпама решава у року од три дана.
На пољу сузбијања система Старлинк, Русија примењује три стратешка правца деловања који већ онемогућавају украјинске комуникације у појединим секторима. Једна од крајњих опција је и физичко уништење сателитске констелације у свемиру („схреддинг“), чиме би се у потпуности прекинула комуникациона мрежа америчке војске. Москва се још није одлучила на тај корак јер нема разлога за панику и успешно неутралише Старлинк алтернативним методама на земљи.
У осврту на изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова да се специјална војна операција претвара у рат због директног мешанја НАТО-а, Ритер наводи да та изјава не представља правну промену статуса сукоба, већ политичко упозорење након самита НАТО-а у Анкари.
Као пример наводи и реакцију Москве на најаве Француске о слању авиона „Рафал“ са нуклеарним наоружањем у Финску, чиме је Финска аутоматски постала потенцијална мета.
На терену, Русија је проширила листу циљева и поострила алгоритам за ударе, па сада уништава и објекте двоструке намене, попут фабрика намештаја које су преуређене у радионице за склапње дронова.
Одлуке донете на самиту НАТО-а у Анкари Ритер је назвао политичким театром и неостваривим плановима. Обећање Доналда Трампа о лиценцној производњи противваздушних система „Патриот“ у Украјини оцјењује као физички немогуће, јер би изградња фабрике површине неколико стотина хиљада квадратних стопа захтевала године и специјализовану опрему, што би руска извиђачка авијација и пројектили одмах унишитили.
Максимум који Украјина може добити јесу склопови произведени у Немачкој, али њихова верзија ГМТ нема могућност пресретања хиперзвучних ракета „Циркон“, „Кинџал“ или система „Искандер“.
Говорећи о улози европских држава, Ритер подсећа на извештај шефа руске спољне обавештајне службе (СВР) Наришкина, који је навео да Летонија гради седам до девет објеката за потребе украјинских дронова.
Поред тога, аудио-снимак руских прангершита Вована и Лекса са летонским званичницима додатно је потврдио учешће Балтичких земаља у организацији напада на Санкт Петербург.
Иако Русија на основу члана 51 Повеље УН и доктрине превентивне самоодбране има правни основ за удар на балтичке државе или Немачку, Путин одбија да уђе у директан сукоб са НАТО-ом јер западне акције не мењају ситуацију на линији фронта.
Ритер оцењује да је војна индустрија Немачке у потпуном расулу и да фонд од 100 милијарди евра, који је најавио Олаф Шолц, није дао резултате. Најаве министра одбране Писторијуса о повећању оружаних снага са 148.000 на 500.000 припадника немају политичку реалност, јер 60 процената војно способних Немаца одбија да ратује, а увођење обавезног војног рока значило би политички крај за власт.
Насупрот општем ратном наративу, на форуму у Санкт Петербургу Путин уопште није помињао сукоб у свом главном говору, већ се фокусирао на економски раст и привлачење инвестиција, остваривши уговоре у вредности од 84 милијарде долара.
Порука руског председника војсци сажета је у речима „Радите, браћо“ (Наставите да радите, браћо), чиме је јасно стављено до знања да рат неће диктирати економске приоритете земље.
Одговарајући на питање о дужини трајања сукоба, Ритер изјављује да Русија нема временско ограничење и да ће операција трајати онолико колико је потребно да се постигне потпуна стабилност.
Укупан број украјинских губитака износи између 25.000 и 35.000 људи месечно, што присилна мобилизација више не може да надокнади.
Циљеви денацификације укључују потпуну ликвидацију свих носилаца бандеровског режима, укључујући Зеленског, Сирског, Залужног и Буданова. Ритер закључује да градови попут Сумија, Харкова и Одесе остају руски градови и да у западној Украјини неће опстати никаква крња држава која би у будућности могла послужити за обнављање сукоба.
Правда
УкрајинаМекгрегор шокирао описом стања на фронту: Руска „косилица“ сваког дана иде све даљеИзвор: webtribune,rs
