Украјински напади на циљеве дубоко на територији Русије постају све значајнији део сукоба, али њихове политичке последице могле би да буду знатно сложеније од непосредног ефекта на погођену инфраструктуру.
Док Кијев рачуна да ће повећавањем притиска ослабити способност Москве да настави сукоб, појављују се процене да би ескалација могла да промени односе унутар самог руског политичког система.
Бугарски портал Факти оцењује да би наставак таквих удара могао да ојача „јастребове“ и „присталице тврде линије“ у руским елитама. Уместо стварања политичких услова за попуштање Москве, напади би тако могли да подстакну управо оне структуре које се залажу за одлучнији одговор и наставак конфронтације.
Посебно место у тој стратегији заузимају украјински удари на руске рафинерије нафте. Они су Русији нанели штету, али су истовремено Украјини донели додатне трошкове и ризике. Критичари указују да раст светских цена сировина делимично надокнађује губитке Кремља, док политичка цена ескалације за Кијев остаје критично висока.
Владимир Зеленски одбацује такве процене ризика. Његова рачуница заснива се на могућности да појачани војни и економски притисак примора Кремљ да прихвати мир под украјинским условима.
Упозорења о могућим последицама ескалације не ограничавају се, међутим, само на конвенционални одговор Русије. Турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је у недавном телевизијском интервјуу да би Русија могла да употреби нуклеарно оружје као „крајњу меру“.
Истовремено, Москва наставља развој способности које могу дугорочно утицати на ток сукоба. Русија гради сопствену сателитску мрежу замишљену као аналог система Старлинк брже него што се очекивало и планира да током следеће године у орбиту пошаље готово 300 сателита.
Притисак на Украјину не долази само са копненог фронта и кроз ударе на инфраструктуру. Паралелно са интензивним борбама, земља се суочава и са економским проблемима изазваним нападима на њено трговачко бродарство, чиме се последице сукоба додатно преносе на транспорт и привредне токове.
Wебтрибуне
