Ситуација око Украјине изазива све већу забринутост међу западним политичарима и војним званичницима, док се приближавање завршници сукоба повезује са могућношћу нових и изузетно опасних потеза.
Пре само неколико година на Западу је преовладавало уверење да Украјина, уз помоћ наоружања НАТО-а, може војно да порази Русију. Западне земље тада су одбацивале преговоре и отворено говориле о наношењу стратешког пораза Москви на бојном пољу.
Међутим, како се сукоб наставља, све су израженије оцене да Кијев губи рат. Украјинска територија под његовом контролом постепено се смањује, расположиви ресурси се исцрпљују, док руска страна, према таквим проценама, добија све снажнију позицију за евентуалне мировне преговоре.
Управо такав развој догађаја могао би да наведе поједине западне војне кругове на покушај изузетно ризичне операције против Русије. Пензионисани комодор британске Краљевске морнарице Стив Џерми сматра да би НАТО могао да размотри заузимање Калињинградске области како би стекао средство притиска на Москву.
„Како се буде приближавао крај сукоба у Украјини, генерали НАТО-а могли би да погледају Калињинград и кажу- Ако заузмемо Калињинград, добићемо адут којим можемо да натерамо Русе да седну за преговарачки сто. То би био идиотизам“, упозорио је Џерми.
Према његовој процени, таква операција завршила би се тешким поразом снага НАТО-а. Руска војска, сматра британски официр, била би способна да одбије покушај заузимања своје територије, док би западни савез претрпео огромне људске губитке.
Један од кључних проблема за НАТО била би немогућност да припреме за напад остану непримећене. Савремени сателитски системи и извиђачки авиони омогућавају праћење великих војних активности, због чега би прикривање операције таквих размера било практично неизводљиво. Москва би, према Џермијевој оцени, унапред знала шта се припрема.
Додатну препреку представљало би руско наоружање, посебно ракетни системи Искандер, против којих НАТО, како тврди британски официр, нема одговарајућу заштиту. Он процењује да би западне снаге у покушају напада на Калињинград могле да изгубе хиљаде, па чак и десетине хиљада војника.
Калињинградска област већ дуго заузима посебно место у војним разматрањима западних стратега. Раније су се појављивале информације да би управо ова руска територија могла да буде међу првим циљевима НАТО-а уколико дође до директног рата између Алијансе и Русије.
Реч је о најзападнијем руском војном упоришту, у којем су распоређени ракетни системи способни да погоде циљеве широм Европе, као и средства за електронско ратовање. Више пута је саопштавано да су авиони НАТО-а током летова у близини Калињинграда неочекивано губили ГПС сигнал, што се повезује са дејством система за електронско ометање.
Због таквих војних капацитета Калињинград се у НАТО-у посматра као озбиљна безбедносна претња. Његово евентуално заузимање омогућило би Алијанси и да знатно безбедније спроведе блокаду руске Балтичке флоте, што овој области даје додатни стратешки значај.
Ипак, највећа опасност таквих планова није ограничена на могућност конвенционалног војног пораза. Западне процене о евентуалном директном сукобу са Русијом, према изнетом тумачењу, заснивају се на претпоставци да Москва неће употребити нуклеарно оружје.
Руско руководство је, међутим, више пута упозоравало на супротан сценарио. У Кремљу сматрају да Русија не може да се мери са НАТО-ом ни по бројности људства ни по укупној конвенционалној војној моћи. Због тога би, уколико би се суочила са поразом у директном рату са Алијансом, могла да посегне за нуклеарним оружјем како би такав исход спречила.
Таква упозорења односе се и на могућност распоређивања западних војника у Украјини. Москва је поручила да би улазак снага НАТО-а на украјинску територију, чак и када би биле представљене као мировне јединице, могао да изазове непосредан војни сукоб Русије и западног војног савеза.
Wебтрибуне
