У суштини, када је некоме досадно, то може да га мотивише да научи како да избегне досаду, а управо је то корисна вештина коју деца треба да развију, наводи се у истраживању "Springe Nature". Такве ситуације могу им пружити прилику да развијају:

-креативност

-машту

-прилагодљивост

-способност решавања проблема

Аутори истраживања чак претпостављају да би ова вештина касније у животу могла допринети бољем менталном здрављу и већој самосталности. Ипак, научници још нису дефинитивно потврдили да је то заиста тако.

Више досаде могло би да користи и родитељима и старатељима. На пример, планирање мањег броја активности може вам донети више слободног времена, уштедети новац или смањити стрес.

Међутим, велики део родитеља не зна како да се "снађе" када се деца жале на досаду и нуде брза решења, најчешће телефон, одређену играчку, књигу или филм.

Новак Ђоковић у подкасту "On Purpose" говорио је о томе колико је осећај досаде важан и да је имао разговор са својим сином о томе.

"Досада је добра ствар. Мој син има 10 година и пре неколико дана имали смо активан дан. Били смо поред језера, играли смо пинг-понг, фудбал, били смо на кајаку… Имали смо неколико веома активних сати. После тога ми је пришао и рекао: ‘Тата, досадно ми је.’ Рекао сам му да је у реду ако му је досадно. Прво, имао си веома активно преподне и радио си доста ствари, и друго, ако ти је досадно, не значи да треба одмах да узмеш књигу или телефон или нешто друго. Мораш да научиш да будеш са својим мислима. Ако ти не одговара да ти буде досадно у кући, онда изађи напоље. Седи на клупу, узми пиће и гледај у небо. То је много лакше рећи него учинити. Волео бих да моја деца могу себи да дозволе досаду јер је то време када смо најкреативнији и то је време када можеш да анализираш своје мисли које су потиснуте телефоном или неким другим стварима…", рекао је Ђоковић.

Управо оно о чему прича Ђоковић је главна тема поменуте студије из 2024. године. Истраживање се наводе начини како да код деце у "нападу досаде" створите прилику за "продуктивну" досаду.

Научите децу како да подносе досаду и фрустрацију тако што ћете:

Давати лични пример: Када је вама досадно, покажите детету како ви решавате тај осећај. Можете чак и наглас описивати своје мисли, на пример: „Нисам сигуран шта бих сада могао да радим. Погледаћу около да пронађем неку идеју.“ Покушајте да досаду представите као прилику, а не као проблем.

Обратите пажњу на скривене потребе: Ако дете упорно тражи идеје или се стално жали, можда заправо жели нешто друго од вас, попут пажње. Питајте га директно: „Да ли желиш да се играш са мном?“ Ако имате времена, то може бити прилика за квалитетно заједничко време. Ако немате или желите да подстакнете већу самосталност, усмерите га поново ка његовом „менију активности“ и договорите заједничко време за касније.

Научите их да прихвате неуспех: Понекад активности неће испасти онако како су замислили. Похвалите дете зато што је покушало и питајте га шта је научило из тога. Следећи пут ће можда управо то искуство запамтити и искористити.

Извор: Нова/Милорад Миловановић