У емисији „Црвена зона“ гост је анализирао перспективе европских интеграција Србије, односе Београда са Москвом и Вашингтоном, извоз српског оружја које преко трећих земаља може да заврши у Украјини, као и последице рата на Блиском истоку. Посебно је критиковао актуелну политику Европске уније и оценио да се Србија налази у сложеном геополитичком положају.

Једна од главних тема разговора била је могућност одржавања референдума о чланству Србије у Европској унији. Гост емисије, политички коментатор Ћирић, оценио је да је подршка европским интеграцијама у Србији ослабила и да је за то, према његовом мишљењу, пре свега одговорна сама Европска унија.

Позивајући се на истраживање јавног мњења које је спровела Нова српска политичка мисао, Ћирић је навео да је око 30 одсто испитаника апсолутно подржавало улазак Србије у ЕУ, док је сличан проценат био изричито против. Остали су, према његовом тумачењу резултата, били условно за или против, односно неопредељени.

Он сматра да данашња Европска унија више није оно што је представљала пре две или три деценије, када је чланство за многе земље било повезано са великим економским могућностима и перспективом бржег развоја.

Као разлоге за пад поверења навео је, како тврди, непоштовање демократских принципа, поништавање политичких резултата који нису по вољи европских институција, мешање у унутрашња питања држава и ограничења слободе говора.

„Европска унија је постала травестија неке идеје коју су они сами пропагирали“, оценио је Ћирић, додајући да је скептичан према економским користима које би Србија могла да оствари уласком у Унију.

Он је упозорио и да би преговори о чланству могли да подразумевају нове политичке услове и притиске, посебно из Хрватске, те да Србија не би требало да прихвата понижавајући положај у процесу европских интеграција.

Због тога је подржао идеју о референдуму, али је нагласио да би он морао да буде спроведен под поштеним условима и да се његови резултати поштују.

Москва шаље сигнале Београду

У разговору се посебна пажња посветила и изјавама руских званичника о Србији, као и порукама које су из Москве стизале у вези са политиком Београда и извозом српског наоружања.

Ћирић је оценио да је руска политика према Балкану током последњих деценија често била погрешно постављена и да је Москва низом одлука наносила штету и сопственим интересима и Србији.

Он је навео да би, по његовом мишљењу, за Србију било повољније да Русија јасно истиче спремност на сарадњу са било којом владом у Београду, уместо да се везује за поједине политичке личности.

Говорећи о изјавама руског политичара Дмитрија Медведева, Ћирић је оценио да би оне могле да указују на промену расположења у Москви према српском руководству. Ипак, упозорио је да такве поруке не треба аутоматски тумачити као званичну промену руске политике.

Према његовим речима, Србија у спољној политици пре свега мора да води рачуна о сопственим националним интересима, а не да своје одлуке подређује интересима било које велике силе.

Српско оружје у Украјини: Извоз преко трећих земаља

Једна од најосетљивијих тема била је продаја српског наоружања и муниције страним купцима, након чега део тих испорука, према наводима о којима се разговарало у емисији, може да буде преусмерен у Украјину.

Ћирић је објаснио да Србија оружје продаје на међународном тржишту, укључујући и државе које нису непосредно укључене у рат. Међутим, крајњи корисник може да га проследи другој земљи, што отвара питање контроле над даљим током испорука.

Према његовој оцени, државе попут Србије имају ограничене могућности да обезбеде потпуно поштовање услова о крајњем кориснику, посебно када се оружје продаје преко посредника.

Он је навео да би једна од могућности била потпуна обустава извоза, али је оценио да такав потез није дугорочно одржив због значаја наменске индустрије за економију и међународне односе Србије.

„На крају крајева, Србија не продаје директно Украјини, нити јој поклања оружје, за разлику од готово свих других европских држава које су у великој мери испразниле своје војне магацине“, навео је Ћирић.

Он је подсетио и на раније испоруке српског наоружања које су преко посредника завршавале на Блиском истоку, укључујући и сукоб у Сирији. Према његовој оцени, међународна трговина оружјем често је вођена економским и политичким интересима, док се јавна расправа о томе неретко усмерава само на поједине конфликте.

Ћирић сматра да је Србија у сложеном положају јер мора да балансира између односа са Русијом, западним државама и потребе да сачува сопствену наменску индустрију.

Три године од напада Хамаса: Ко је добио, а ко изгубио?

Други велики део емисије био је посвећен рату на Блиском истоку и последицама напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године.

Говорећи о резултатима трогодишњег сукоба, Ћирић је оценио да је Израел показао озбиљне слабости у војном и безбедносном систему, упркос дугогодишњем представљању израелске војске као једне од најспособнијих на свету.

Он је указао на чињеницу да Израел, упркос великој војној надмоћи и дуготрајним операцијама, није успео у потпуности да уништи Хамас нити да успостави трајну контролу над Појасом Газе.

Према његовој оцени, рат је додатно радикализовао део становништва и створио услове за појаву нових генерација бораца, што би могло да продужи нестабилност у региону.

Ћирић је оценио да је израелски премијер Бењамин Нетанјаху политички заинтересован за наставак ванредног стања, јер је његов положај повезан са исходом ратова и унутрашњим политичким притисцима. Ипак, није изнео сигурну прогнозу о томе да ли би Нетанјаху у будућности могао да заврши у затвору.

Посебно се осврнуо на однос Израела и Сједињених Америчких Држава, истичући да америчка војна помоћ Израелу није само финансијска подршка већ и механизам утицаја кроз зависност од америчког наоружања, технологије и логистике.

Према његовим речима, Израел настоји да смањи ту зависност и повећа сопствену војну и технолошку самосталност, али је питање колико далеко у томе може да оде.

Европа, САД и ризик од ширег сукоба

У завршном делу разговора, Ћирић је критиковао европску безбедносну политику и упозорио на опасност од даље ескалације односа Запада и Русије.

Он сматра да Сједињене Америчке Државе настоје да већи део одговорности за европску безбедност пребаце на саме европске државе, али да истовремено задрже њихову зависност од америчке војне индустрије и НАТО структура.

Према његовом тумачењу, европско наоружавање не мора нужно да значи већу стратешку самосталност, уколико се оно ослања на куповину америчке опреме и технологије.

За Србију је, како је истакао, најважније да избегне увлачење у сукобе великих сила и да спољну политику води у складу са сопственим интересима.

Ћирић је оценио да би Београд требало да избегава непотребно сврставање у међународним конфликтима и да пажљиво процењује последице својих одлука у условима све израженијих геополитичких подела.

Извор: Правда