Судбина генерала Ратка Младића и одлуке које су доношене током његових последњих година поново су отвориле питање односа међународних институција према Србији и Србима.
После сахране у Београду, руски амбасадор изнео је оштру оцену поступања према некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко оценио је да велики број људи који су дошли да одају последњу почаст генералу Ратку Младићу најбоље показује однос српског народа према њему. Говорећи за телевизију „Русија 1“, осврнуо се и на лична искуства из времена рата у Босни и Херцеговини.
Боцан-Харченко је током тог периода више пута имао прилику да се сретне са Младићем. Тада је пратио Виталија Чуркина, специјалног изасланика руског председника за бившу Југославију, и Игора Иванова у њиховим настојањима да пронађу решење за босанску и југословенску кризу.
„Могу рећи да су генерал и његови војници увек показивали најљубазнији однос и пажњу, осигуравали безбедност и, када је реч о војним и војнополитичким питањима, настојали да олакшају дипломатске напоре“, рекао је руски амбасадор испред Цркве Светог Луке, где је одао почаст преминулом генералу.
Посебно се осврнуо на последње године Младићевог живота и чињеницу да му није омогућено да се врати у Србију. Његову судбину и смрт описао је као трагичне, а поступање међународних правосудних институција као показатељ њиховог односа према Србима.
„Његова судбина и смрт су трагични, јер му ни у последњим данима живота такозвано ‘западно правосуђе’ није омогућило да види своје родно огњиште и врати се у отаџбину. То показује злу намеру и открива право, у овом случају антисрпско лице такозваног ‘западног правосуђа’“, нагласио је Боцан-Харченко.
Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић преминуо је 27. августа у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.
Од 2024. године налазио се у притворској болници у Хагу, док је последњих годину и по дана био везан за кревет. Захтеви да из хуманитарних разлога буде пуштен на лечење у Србију нису прихваћени.
Његови посмртни остаци допремљени су 3. септембра у Београд и потом пребачени на Војномедицинску академију, пошто је породица затражила обдукцију.
Грађани су од раних јутарњих часова одавали последњу почаст Младићу у Цркви Светог апостола и јеванђелисте Луке на Кошутњаку. Потом је сахрањен уз све војне почасти на Топчидерском гробљу у Београду.
Wебтрибуне
