Предлог измена Закона о основама система образовања и васпитања изазвао је бројне полемике, како међу наставницима и професорима, тако и међу ученицима и њиховим родитељима. Просветари кажу да је тужно што је расправа о томе започета током трајања летњег распуста, а иако се измене нису нашле на дневном реду текућег заседања Скупштине, не значи да је власт одустала од намере да измени овај закон.
Измене Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) укидају право ученицима да се самоиницијативно организују ван ученичког парламента, Савет родитеља се смањује, а начин бирања представника одељења остаје недоречен.
Уколико наставници не спроводе васпитно-образовни рад, прети им губитак лиценце, а ученици могу бити по казни принудно премештени из школе.
Највише полемике, чини се, изазвале су одредбе које се односе на поступак укидања лиценци запосленима, као и на поступак разрешења чланова школских одбора изабраних од стране наставника.
Председница Форума београдских гимназија Ана Димитријевић каже за Нова.рс да нови Закон о образовању проширује могућности суспензије и одузимања лиценце наставницима, док ученицима сужава гарантовано право на слободно удруживање.
"Ако се усвоји Нацрт закона о изменама и допунама Закона, сви који се буне по школама, било да су то наставници, родитељи или сами ученици, могли би много ефикасније да сносе последице. Овај нацрт ограничава учешће ученика у раду школског одбора и уводи нове механизме дисциплиновања, а родитељима се смањује непосредна представљеност у Савету родитеља и сужава могућност учешћа у тимовима школе", појашњава она.
Димитријевић додаје да су многе ствари изменама одстављене тако да се подразумевају, што само ствара забуну.
"Велика је разлика да ли у закону пише, рецимо, да нешто може да се уради или аутоматски се ради и мора да се уради, када су у питању, на пример, дисциплински поступци и казне. Друго, гомила ствари је остављена да може да се као подразумева, а заправо, ако би се подразумевало, онда би неко то могао да тумачи на један, а неко на други начин", сугерише она.
Савет родитеља
Према најављеним изменама, Савет родитеља своди се само на саветодавну функцију.
"Савет је у многим стварима имао саветодавну функцију, али је код неких могао да каже 'не'. У новом закону стоји да се Савет родитеља упознаје са нечим, док је раније било да разматра нешто. То никако није исто".
Што се тиче ученика, и за њихово удруживање постоје значајне измене.
У Закону се истиче да им је гарантована слобода удруживања у ученички парламент, клубове, секције, задруге, организације... Међутим, изменама се наводи да је ученицима гарантовано удруживање само у ученички парламент.
"Све остало није поменуто, као подразумева се. Е па не подразумева се, јер да је тако писало у закону прошле, претпрошле године, када су се ученици удружили у пленуме, школе су могле да кажу: 'Ми као школа то забрањујемо, то вам није гарантовано право и не можете да се удружите у пленуме'. Дакле, све је рађено тако да се спречи оно што се десило пре две године, да се ученици удруже у некакву организацију која би могла да буде, условно речено, некакав активизам или некаква побуна. Свуда се иде на гушење некаквих слобода", сматра она.
Изменама је, такође, смањен број одељења у школама, па самим тим и број родитеља у Савету.
"Ако има 40 одељења у школи, онда има и 40 представника у Савету. Сада је, међутим, одлучено да се у основним школама број смањи на осам, што би, ваљда, био један родитељ по години. А у средњим школама, наводно, на 15, што је потпуно рандом број, који нико није објаснио како се тих 15 бира, ко је тих 15. А чим их је мање, то је згоднији број за манипулацију, да Управа школе одабере оне родитеље за које зна да ће подржати све одлуке Управе, да неће ништа преиспитивати, да нађу 15, условно речено, својих људи, а да не причам о томе да је број 15 такав да ви не можете да заступите све смерове, све године. Једноставно, број је одабран тако да је врло тешко задовољити оне услове које ви треба да имате како би сваки разред или бар сваки смер и свака година, имали свог представника", ојашњава даље Димитријевић.
Одузимање лиценце
Најзначајнија промена за наставнике је могућност одузимања лиценце.
"Уколико након писмене опомене директора ја и даље не држим часове, а нисам их држала из протеста због нечега што се десило у школи, ја због тога могу да изгубим лиценцу. То је мешање бабе и жабе јер лиценца је доказ да ја умем педагошки и стручно да обављам свој посао. Тај прекршај где ја не бих држала часове је заправо прекршај из радног односа. Ја ту кршим свој уговор о раду и по закону о раду, и ја ту могу да будем кажњена тако што ћу бити суспендована, што ће ми се одузети од плате, тако што ће ме неко отпустити, али не тако што ће ми одузети лиценцу где ја више не могу да се бавим овим послом. Тако да су ту побркали два нека нивоа прекршаја", наводи даље Димитријевић.
Без права на тоталну обуставу рада
Просветари сматрају да је скандалозно то што немају право на тоталну обуставу рада.
"То је Шешељев закон о штрајку из 1996. и ми се годинама боримо да то променимо, јер просто није у реду што смо ограничени само на то да можемо да скратимо рад на 30 минута. Има много ствари које се ту преклапају и мешају".
А упитно је и када се ученик због казне пошаље на онлајн наставу, додаје наша саговорница.
"Дете које се казни и пошаље се на онлајн наставу зато што је под суспензијом, ви треба том детету да шаљете материјале и држите онлајн наставу док је суспендовано. А рецимо да је дете насрнуло на наставника и сада тај наставник треба њему да држи онлајн наставу преко норме, да му спрема материјале и да за то, притом, не буде додатно плаћен јер то је рад преко норме. Ми смо уложили приговор и рекли да ако је наставник жртва, ако је у питању насиље над наставником, тај наставник никако не сме бити онај који детету држи онлајн наставу".
Закључује да је све рађено "испод жита" јер је расправа почета током летњег распуста, када просветари не раде.
"Не смемо да будемо потпуно обесправљени. Ово је потпуно застрашивање", истиче она.
Што се тиче измене која се односи на поступак разрешења чланова школских одобра изабраних од стране наставника, Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије истакла је да би овакво могуће решење отворило питање одговорности и улоге чланова Школског одбора.
"Уколико они одговарају искључиво локалној самоуправи, која једина може да покрене њихово разрешење, поставља се питање ко контролише њихов рад и на основу чега се оцењује њихова одговорност. Ако се неко бира из реда наставника, то је неко ко мора да одговара свом колективу и својим наставницима, свом наставничком већу", каже Гашић за наш портал.
Унија је направила неколико предлога који би могли заменити ове Владине.
Тако, рецимо, Унија наводи да за "спровођење поступка преузимања запослених са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба, запослених са непуним радним временом, као и запослених на неодређено време са пуним радним временом који се не налазе на наведеним листама, а ради обезбеђивање пуног радног времена у једној или што мањем броју установа, доношења одлуке о упућивању на слободно радно место и праћења процеса њиховог радног ангажовања, министар образује посебну радну групу и радну подгрупу".
Такође, међу предлозима је и слободу удруживања ученика у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента, седницама школског одбора присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања, у савет родитеља школе бира се по један представник родитеља, односно другог законског заступника ученика сваког одељења, односно васпитне групе, ако школа остварује припремни предшколски програм.
Нова.рс
