Еколошки устанак одржао је конференцију за новинаре на којој је представио иницијативу за измену Устава Србије како би вода, као природно богатство од стратешког значаја, била стављена под посебну уставну заштиту.
Иницијатива је, како је речено, већ предата Народној скупштини преко посланика Еколошког устанка, а подршку су јој пружила бројна удружења грађана, стручњаци и појединци. Међу организацијама које су подржале иницијативу су Здраво друштво, Народна мрежа, Српски национални форум и Српски демократски савез.
На конференцији су говорили проф. др Даница Грујичић, адвокат Данијела Несторовић, проф. др Ратко Ристић са Шумарског факултета, проф. др Александар Чорец са Медицинског факултета у Приштини, пензионисани проф. др са ТМФ Драган Повреновић и народни посланик Александар Јовановић Ћута.
Своје излагање Ћута је започео питањем да ли уопште треба расправљати о томе да ли вода за пиће треба да буде заштићена Уставом.
- Наравно да о томе нема расправе, поручио је он.
Подсећајући на борбу мештана Раките против изградње мале хидроелектране, Ћута је рекао да је управо тај случај означио почетак ширег еколошког покрета у Србији.
- Прво је кренула побуна народа са Старе планине, а онда се укључила струка. Међу првима је био професор Ратко Ристић, а касније су се придружиле и друге институције. Тако је настала права еколошка побуна, рекао је он.
Подсетио је да је, према његовим речима, инвеститор Горан Белић желео да изгради малу хидроелектрану, наводећи да је "држава ставила реку под хипотеку" како би инвеститор могао да подигне кредит, док је цевовод назвао „мртвачким сандуком за Ракитску реку“.
- Држава не спроводи законе које је сама донела. Онда вам дође приватно обезбеђење инвеститора, патролира селом и прети мештанима, чак и људима на штакама, рекао је Ћута говорећи о ситуацији у којој је Министарство заштитне животне средине донело решење о забрани градње мини електрана, али да није спровело вађење тих цеви.
Он је додао да су се грађани на крају сами организовали и уклонили спорне цеви, због чега се данас, како је навео, против њега воде судски поступци.
Осврћући се на тадашње протесте, Ћута је рекао да су се око одбране река ујединили људи различитих уверења.
- Ваксери и антиваксери, леви и десни, гејеви и стрејт људи - сви су били заједно јер је било јасно шта се брани, казао је он.
Према његовим речима, заштита воде није политичко, већ питање опстанка.
- Онај ко у овој иницијативи види политичку позадину има неке друге намере. Србија нема већи национални интерес него да заштити воду, поручио је Ћута.
Он је упозорио да ће притисак на природне ресурсе у наредним годинама бити све већи и подсетио да су овог лета бројни извори у западној Србији и на Старој планини пресушили.
- Две трећине света скапава од жеђи. Ми још нисмо жедни, али и то нам куца на врата, рекао је Ћута, додајући да неће одустати од борбе за заштиту вода "па макар му милион људи рекло да стане".
На крају је подсетио и на речи некадашњег министра заштите животне средине Горана Тривана, који је, како је навео, говорио да се "пре или касније све завршава на екологији".
Извор: Правда
