Србију су у недељу после подне и увече погодиле веома снажне грмљавинске олује и непогоде.
Олује су се свом снагом обрушиле на Војводину, Мачву, Београд, север Шумадије, Поморавље, Подунавље, Браничевски округ и исток Србије.
Олује су биле праћене громовима, јаким пљусковима, олујним ветром и градом.
Олује су стизале у северозападној висинској струји из Мађарске и Хрватске, па се на најјачем удару нашла Војводина, нарочито Бачка.
Претпоставља се да се Бачка нашла на удару и суперћелиујских олуја.
Најјаче непогоде погодиле су север Бачке и шире подручје Суботице, нарочито Таванкут, Мишићево и околна насеља и села.
Град је овде био најинтензији, уз олујни ветар.
Град је био пречника неколико центиметара и у потпуности је разорио пољопривредне и ратарске културе у Таванкуту и околним насељима.
На појединим локацијама штета је потпуна, а људи су остали у неверици, јер су последице катастрофалне и засади су потпуно уништени.
Највише су страдали кукуруз, пшеница и други засади, али и воћне културе.
Нажалост, олујни системи нанели су штету и у другим деловима, али у мањој мери.
С обзиром на то да је невреме било праћено веома снажним пљусковима, у централним деловима Баната полегло је жито.
Олујни ветар локално је ломио дрвеће и оштетио електричну мрежу.
У Новом Саду олујни ветар причинио је мању материјалну штету.
У току вечери снажно невреме погодило је и Београд, уз јаке громове, олујни ветар и врло обилне пљускове.
Олујни системи су на путу ка истоку Србије ослабили, а остатак Србије није био на удару невремена.
Иако су данас и сутра понегде могући локлани пљускови са грмљавином, не прете олује као у недељу.
Иначе, олује у овом делу године су уобичајена појава и највише се у просеку догађају управо крајем пролећа и почетком до средине лета.
Извор: Телеграф.рс
