Према подацима Управе за јавни дуг, на крају августа износио је 41,93 милијарде евра, што је 43,3 одсто БДП-а.

Током августа није било емисије државних хартија од вредности на домаћем тржишту, али јесте било зајмова. По том основу само у августу повучено је 30,9 милијарди динара, пише Форбес Србја.

Готово 80 одсто српског дуга је у страној валути. Директне обавезе државе су на крају августа износиле 40,24 милијарде евра. Од тога је унутрашњи дуг 10,99 милијарди, а спољни готово три пута већи и износи 29,25 милијарди евра.

Ту су и индиректне обавезе, односно гаранције које је држава дала. Оне су укупно 1,68 милијарди евра. Нешто више од 600 милиона евра је индиректни дуг у земљи, искључиво према пословним банкама. Нешто више од милијарду евра је спољни индиректни дуг, прецизно 1,07 милијарди.

Како се кретао дуг Србије и у чијим рукама је наш дуг?

Поређења ради, српски јавни дуг је на крају 2000. године износио 14,2 милијарде евра. То је, међутим, било готово 180 одсто вредности БДП-а. На крају овог августа износио је 41,9 милијарди или три пута више, али је удео у БДП-у драстично другачији. Износи 43,3 одсто.

Кретање јавног дуга у последњих две и по деценије показује смањење дуга и номинално, а нарочито у односу на БДП. Већ 2006. године, дакле шест година након петооктобарских промена, удео дуга се у бруто домаћем производу смањио на само 30 одсто. Номинално дуг је на крају те године износио 9,3 милијарде евра.

Најнижи дуг Србија је имала на крају 2008. Његово учешће се у односу на БДП смањило на само 25,8 одсто, а дуг је износио само 8,8 милијарди евра.

ВУЛИН ОТКРИО КО КОМАНДУЈЕ ВУЧИЋЕМ:Нисмо на СНС листи због притисака ЕУ

Више него удвостручен у односу на 2012.

Од наредне године креће његов убрзани раст. На крају 2012. године дуг је износио 17,7 милијарди евра, што значи да се држава за ове четири године задужила за готово девет милијарди динара.

Две године касније, дакле на крају 2014. удео дуга у поређењу са БДП-ом попео се изнад критеријума из Мастрихта. Износио је 63,4 одсто. Највећи је био годину касније када је држава отпочела процес фискалне консолидације. На крају 2015. године дуг је износио номинално 24,8 милијарди динара, а удео је био 67,2 одсто.

Дакле, у односу на 2012. на коју се представници власти готово свакодневно позивају у изборној кампањи, дуг државе је данас два и по пута већи. Тада је износио поменутих 17,7 милијарди, данас је готово 42 милијарде евра. Када се, међутим, пореди његов удео у БДП-у, разлика је обрнута. Због раста БДП-а удео дуга је са тадашњих 50,8 одсто пао на августовских 43,3 одсто.

Између 2015. и 2018. године када је јавни дуг смањен за отпилике милијарду евра, пандемија ковида, издашна давања државе и инвестициони бум без икаквог јасног приоритетног плана и транспарентности у одабиру партнера, поново креће раст дуга.

У чијим је рукама српски дуг

Од 2020. до данас он је готово удвостручен. На крају прве године пандемије ковид износио је 26,6 милијарди евра, данас је достигао 42 милијарде.

И списак највећих поверилаца претпрео је последњих година драстичне промене.

Према последњим подацима, на првом месту поверилаца су купци еврообвезница Србије. У њиховим рукама је 12,9 милијарди евра. На другом месту су власници државних дугорочних хартија емитованих у динарима, са 6,9 милијарди евра. Пословним банкама по основу кредита Србија је на крају овог августа дуговала 5,5 милијарди евра, а Извозно-увозној банци Кине 2,8 милијарди динара.

Србија се последњих шест година све више задужује код пословних банака, што се сматра једним од најскупљих задуживања. Наиме, према подацима Управе за јавни дуг кредити од банака порасли су са непуних 200 милиона евра на 5,5 милијарди евра за само шест година.

СрбијаРАСПАД СИСТЕМА; Напредњаци се потукли између себе на Коњарнику (ВИДЕО)

Извор: 021