БИРН је пронашао више од 25 случајева када су над Србијом забележене сметње на сателитској навигацији: лажни сигнали оборили су десетак дронова током протеста на Славији, док су пилоти авиона пријављивали да им инструменти показују погрешне информације. Део ометања потицао је из Србије, а део из ратне зоне у Украјини, док надлежне институције одбијају да објаве све пријаве и податке.
Петнаестог марта 2025. године, на дан великих студентских протеста, поједини пилоти који су слетали на аеродром „Никола Тесла“ у Београду пријављивали су да сателитски сигнал на који се ослањају одједном показују погрешне податке – док су надлетали Бачки Петровац и Крупањ, њихови инструменти тврдили су да се налазе на сасвим другој локацији, пише Бирн.
Новак (име је промењено због заштите приватности) дигао је свој ДЈИ дрон 23. маја ове године на Славији у 14 часова како би снимао студентски протест. Између 14:35 и 14:48 дрон је изгубио везу са свим сателитима: неко му је послао лажни сигнал који га је убедио да се налази на писти аеродрома „Никола Тесла“, па је, „мислећи“ да лети у забрањеној зони, почео чудно да се понаша. Није био једини: тог дана је на Славији, показује истраживање БИРН-а, летело десетак дронова и сви су оборени на овај исти начин.
Сличне ствари дешавају се у Србији већ годинама, готово по правилу на дане великих протеста, избора и других политички осетљивих догађаја. Анализом специјализованих база података БИРН је идентификовао 14 случајева ометања Глобалног навигационог сателитског система (ГНСС) чији је извор највероватније на територији Србије, од циљаног загушивања и блокирања сателитских сигнала (јамминг) до емитовања лажних навигационих података (споофинг). Истраживање БИРН-а показује да су поједина ометања долазила и из ратне зоне у Украјини – таквих ометања забележено је бар 11.
БИРН је путем платформе ГПСWисе.аеро нашао да је подметање лажног сигнала од стране извора у Србији понекад реметило и авионе удаљене преко 100 километара ваздушном линијом. Пилоти су се, сазнаје БИРН незванично, на десетине пута жалили надлежнима.
Алваро Дијаз Патрисио, суоснивач компаније Зеро Индустриес која програмира навигациона решења за дронове, указује за БИРН да емитовање лажног сигнала може бити јако опасно за све системе који се ослањају на сателитске навигационе системе, а нађу се у радијусу његовог деловања, те да је радијус јако тешко ограничити за онога ко емитује сметње.
РАТЕЛ, тело надлежно за контролу радио-фреквенција, је БИРН-у доставио жалбе на ометања, али тврде да нису регистровали ниједну штетну сметњу. Одбли су део захтева за приступ информацијама од јавног значаја који се односио на најаве ометања од стране МУП-а, БИА и Војске.
СМАТСА и Директорат цивилног ваздухопловства одбили су да БИРН-у доставе пријаве о ометањима које су пријављивали пилоти авиона.
Иначе, ГПС, амерички систем за глобално позиционирање, само је један од глобалних сателитских навигационих система обухваћених појмом ГНСС – Глобални навигациони сателитски системи. Међу њима су и Галилео Европске уније, руски ГЛОНАСС и кинески БеиДоу. Ипак, назив ГПС се у свакодневном говору често користи као општи израз за сателитску навигацију.
Ометање дронова током протеста на Славији
Новак, чије смо име изменили ради заштите приватности, управљао је дроном тог 23. маја 2026. поподне по устаљеној рути.
“Дигао сам дрон код Митићеве рупе, а идеја је била да сликам протест (на Славији). Летео сам на релацији – Правни факултет, Храм Светог Саве, Славија, Правни факултет – оквирно од 14 до 22 часа”, каже овај дрон ентузијаста.
Први удар на сигнал десио се између 14:35 и 14:48, када његов дрон не успева да успостави конекцију ни са једним сателитом и прелази у полу-мануелни режими. Тада долази до пуштања лажног сигнала који је уређајима сигнализирао да се налазе на Аеродрому Никола Тесла.
Али ово није био једини удар. Следећи се десио око 18:30 и 19:30, када је сигнал опет „бацао“ дрон на државни аеродром.
Новак каже да је идеја иза овога била да се дронови на Славији неутралишу јер је аеродром забрањена зона лета. “Сигнал пошаље на аеродром или тако негде, па ти заправо приземљи дрон. Зато што дрон мисли да је у недозвољеној зони лета и онда каже себи: ‘Аха, овде не смем да летим’ и спусти се”, закључује он.
Анализа података са радио станице на Славији показала је да је емитован лажни навигациони сигнал који је указивао да се уређаји на Славији заправо налази на београдском аеродрому. Ова “скакутања” дешавала су се у јако кратким интервалима пријављујући нереалне брзине и локације. Извор: приватни подаци
Додаје да се ометање наставило увече око 20:30 часова када крећу нереди.
“Увече је био доста већи проблем. Како су кренули сукоби код Скупштине и код Уставног суда, ту летиш нормално, имаш три сателита, и онда само они за две и по секунде падну на нулу”, прича Новак и упозорава да у случају губитка свих сигнала дрон може да падне у масу људи и угрози безбедност.
Активиста покрета Крени-Промени, који је и сам управљао појединим дроновима тог дана, каже да је на Славији било око 10 дронова и да су сви оборени.
Алваро Дијаз Патрисио из компаније Зеро Индустриес која програмира алтернативна навигациона решења за дронове, каже да емитовање лажних сигнала не може да емитује било ко. “Таква технологија је намењена првенствено органима безбедности. Не можете било ко да је купи, то би било илегално. Када користите ову технику, циљ није само да онемогућите навигациони сателитски систем. Напротив, систем и даље верује да прима валидан ГПС сигнал. Ви му не говорите да је изгубио ГПС, ви га наводите да верује у лажне податке. То је веома опасно. Искрено, не видим много легитимних примена за емитовања лажних навигационих података”.
Патрисио каже да постоје вишеструко мање инвазивне мере за неутралисање дронова које не захтевају “поигравање” са есенцијалним радио фреквенцијама.
Упркос пријави која је достављена РАТЕЛ-у, у коју је БИРН имао увид, регулаторно тело није детектовало сметње 23. маја 2026.
Пилоти пријављивали сметње током протеста 15. марта 2025.
БИРН сазнаје од добро обавештених извора да су се 15. марта прошле године, у дану масовног протеста, на ометања жалили пилоти који су слетали на београдски аеродром “Никола Тесла”.
“Оно што знам јесте да се највећи број проблема поклопио са 15. мартом. Тада је било највише пријава. Јављало се пет, шест, седам авиона, баш се видело да се нешто дешава. Знам да је после тога БИА долазила у Контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) да са директором ускладе њихове ометаче са тим антенама и да су звали експерте за телекомуникације”, каже извор, стручњак за цивилну авијацију, за БИРН.
Подаци обе специјализоване платформе за детекцију сателитских ометања, ГПСWисе и ГПСЈам, показују да су тог дана, између 13:00 и 17:00, на подручју Београда и околине регистрована оба вида ометања – и загушивање и блокирање сигнала, и емитовање лажних сигнала. Према подацима платформе ГПСWисе, лажни сигнали утицали су на више летова комерцијалних авио-компанија, укључујући летове компаније Пегасус Аирлинес на рутама Париз–Истанбул, Лондон–Истанбул и Амстердам–Истанбул, лет компаније Смартwингс Хунгарy на релацији Будимпешта–Египат, као и летове Wизз Аира од Катаније до Варшаве и од Брисела до Крајове.
Примера ради, лет Wизз Аир и даље је надлетао Мађарску када је добио лажние навигационе податке, на удаљености од 250 километара од Београда као извора ометања. Други авион Wизз Аир-а се налазио изнад Бачког Петровца у тренутку када је такође добио лажне податке, што је око 90 километара удаљености од Београда и извора ометања. Лет Пегазуса од Париза до Истанбула надлетао је Крупањ када се суочио са истим проблемом. Удаљеност Београда, одакле је пуштено ометање, и Крупња, ваздушном линијом, износи око 100 километара.
“Зона дејства система може бити поприлично велика и системи за ометање ради ефикасности раде углавном на максималним снагама предајника. Могуће је вршити селекцију ширине снопа ометајућег сигнала, ширину опсега фреквенција које се ометају, врсте модулација и снаге сигнала. Авиони су детектовали сметње мањег интензитета јер сваки усмерени сноп ометача (значи где је снага сигнала велика) може да се детектује са мањим интензитетом на знатно велике удаљености, нарочито ако је у питању ваздушни простор”, каже за БИРН стручњак за радио-фреквенције.
Стручњак за цивилну авијацију који је желео да остане анониман каже за БИРН да “иако авиони имају друге системе, првенствено се ослањају на ГНСС” и додаје да без исправног сигнала процедура слетања авиона на београдски и друге аеродроме се компликује.
Алваро Дијаз Патрисио из компаније Зеро Индустриес упозорава да су технологијом за ометање угрожени не само дронови, него сви системи у радијусу ометања. “То изгледа као антена. Што је више постављена, углавном на неку зграду, то већу област може да покрије. Када се процењује колику ће област уређај покрити, то није прецизна рачуница јер сигнал се шири између зграда, одбија се и пропагира на начине које је тешко предвидети. Радијус од 30 километара је неки стандард”.
Стручњак који је говорио за БИРН додаје да се данашњи авиони највише ослањају на сателитске навигационе сигнале при прилажењу на аеродром – фази која следи након почетка спуштања авиона, а претходи слетању на писту.
“Иако авиони имају друге системе, првенствено се ослањају на сателитску навигацију. Пилот данас углавном не лети авионом ручно, већ се ослања на компјутер, коме је најважније да у сваком тренутку прецизно зна где се авион налази. Сви већи аеродроми, укључујући Београд, имају прецизна прилажења и за њих морају бити испуњени одређени стандарди, укључујући исправну сателитску навигацију. Без њега та прецизност значајно опада”, каже овај стручњак који је желео да остане анониман ради сопствене безбедности.
Закључује да “у зависности од гужве на аеродрому, авион може имати компликовану руту прилажења или га контрола летења намерно уведе у ‘змијицу’, па га касније скрати ако нема саобраћаја. Све то захтева велику прецизност, јер одступање од једног километра лево или десно већ може бити проблематично. Данашњи аеродроми, укључујући Београд, веома су оптерећени и не могу да приме сваки авион, па летелице морају да имају одговарајућу опрему или, у случају деградације система, то морају да пријаве како би се процедуре прилагодиле”.
БИРН, Нова.рс
