Европски лидери су у петак, на крају самита ЕУ–Западни Балкан у Тивту, потврдили своју посвећеност проширењу ЕУ и поручили Србији да њен напредак ка чланству зависи од спровођења реформи и усклађивања са европском спољном политиком, односно да Београд мора да бира између Европе, Русије и Кине.
На данашњем самиту, који је протекао без усвајања заједничке декларације, лидери ЕУ и њених држава чланица потврдили су своју посвећеност процесу проширења Европске уније, преноси словеначка новинска агенција СТА.
Још једном су истакли Црну Гору као водећег кандидата, која жели да постане 28. чланица Уније до 2028. године, и позвали Србију да реформише и усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком Европске уније.
Фридрих Мерц је новинарима у Тивту рекао да Србија мора јасно да одлучи где види своју будућност.
„Није могуће водити политику колебања између Русије, Кине и Европе. Пут Србије у ЕУ је отворен, али она мора да одлучи на чијој ће страни бити“, поручио је.
Траже се санкције Русији
Председник Србије Александар Вучић, пише СТА, потврдио је после састанка да је неколико земаља инсистирало на питању санкција против Русије због рата у Украјини, које Србија још није увела.
„То су тражили од нас“, рекао је.
Разговоре је оценио позитивним, а као најважнију ствар издвојио је француско-немачку иницијативу за поједностављење или убрзавање процеса проширења.
„То у потпуности подржавамо. То ће променити динамику и енергију процеса приступања ЕУ. То значи да, када нешто постигнете, можете да седнете за сто“, рекао је.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласила је после самита да Србија има врло јасне услове за отварање новог, трећег пакета преговарачких поглавља. Према њеним речима, то су реформе у областима владавине права, слободе медија и изборног законодавства, уз усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У међувремену, председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да су се српске власти, са којима се у четвртак састао у Београду, врло јасно обавезале на конкретан временски оквир.
„На основу њихове примене, Европска комисија ће припремити процену, а Савет ЕУ ће одлучити да ли је дошло време за отварање треће рунде преговора“, објаснио је.
СветДА ЛИ ВУЧИЋ ТРЕБА ДА БУДЕ ЗАБРИНУТ? Мађар најавио испитивање инвестиција у железничку пругу Будимпешта-БеоградЦрна Гора спремна за решавање питања са Хрватском
На самиту је био и хрватски премијер Андреј Пленковић, који се на маргинама скупа састао са црногорским колегом Милојком Спајићем.
„Мој утисак је да је Црна Гора спремна да веома озбиљно ради на питањима која јој је Хрватска представила, а која нису нерешива“, рекао је премијер после сусрета.
Хрватска очекује решавање питања обештећења логораша и проналажења несталих из рата деведесетих, као и да Подгорица настави са процесуирањем ратних злочина, рекао је Пленковић.
Он је истакао да Загреб жели и решавање имовинско-правних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски поступци у застоју.
Хрватски премијер је поменуо и питање спомен-плоче на некадашњем логору Морињ, месту на којем су током рата злостављани хрватски заробљеници, као и потребу да се промени име базена у Котору који носи име чувара тог логора.
Хрватска тражи и разговоре о граници, као и повратак школског брода Јадран, једрењака дугог око 60 метара који је до 1991. године био уписан у флотне листе хрватских лука, али се у тренутку избијања рата налазио на ремонту у Црној Гори, која га од тада није вратила.
Пленковић је нагласио да Црна Гора жели да што пре заврши преговоре са ЕУ и приступи Унији, што би се, „теоретски“, могло догодити до 2028. године уколико буде постојала политичка воља.
Лидери свих шест земаља Западног Балкана које теже чланству у ЕУ – Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Албаније, Северне Македоније и Косова – окупили су се данас у Тивту. Поред лидера ЕУ, у европској делегацији били су и лидери већине држава чланица Уније.
СрбијаШАРОВИЋ: Eво шта се стварно десило у Тивту - умешана и француска служба (ВИДЕО)Извор: Н1
