У Вишем суду у Зајечару почео је главни претрес у поступку против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, оптужених за убиство двогодишње Данке Илић, која је нестала 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора. Обојица су негирала кривицу, док је тужилаштво изнело детаље оптужнице и доказе на којима заснива тврдње да су одговорни за смрт девојчице.
На почетку суђења судско веће одбило је предлог да јавност буде искључена из поступка. Оптужени и пуномоћник оштећених подржали су тај предлог, док су тужилаштво и одбрана одлуку препустили суду. Веће је једногласно одлучило да суђење буде јавно, уз образложење да јавност има право да прати рад правосуђа, али и да ће се водити рачуна о приватности учесника. Судија је упозорила новинаре да снимање није дозвољено и да током претреса не сме бити упадица и коментара.
Негирали кривицу
Када их је судија питала да ли разумеју оптужбу и како се изјашњавају, Дејан Драгијевић је рекао:
"Разумем. Не признајем јер нисам га ни направио.
Срђан Јанковић је такође негирао кривицу:
"Разумем. Не признајем јер нисам уопште ни видео дете".
Судија их је упознала са правима током поступка, укључујући право на браниоца, ћутање и увид у списе предмета. Драгијевић је остао при истом браниоцу по службеној дужности.
Шта се наводи у оптужници
Према наводима Вишег јавног тужилаштва у Зајечару, Драгијевић и Јанковић су 26. марта 2024. године, враћајући се са радног задатка службеним возилом "фијат панда", ударили Данку Илић у Улици Војводе Радомира Путника у Бањском Пољу. Јанковић је управљао возилом, док се Драгијевић налазио на месту сувозача.
Тужилаштво тврди да је Драгијевић уочио девојчицу након контакта са возилом, обавестио Јанковића, а затим су се договорили да је лише живота уколико је жива. Према оптужници, Драгијевић је подигао Данку, ставио је на задње седиште и угушио рукама, док је Јанковић пратио шта ради и осматрао околину, упозоравајући га на могуће присуство других особа.
Након тога су се, како се наводи, договорили да тело оставе на депонији. Тужилаштво тврди да је Јанковић избацио тело девојчице на дивљој депонији, након чега су се одвезли према ЈКП "Водовод".
Тужилац је навео да су обојица првобитно признала дело у Полицијској управи Бор и пред Вишим јавним тужилаштвом у Зајечару. Драгијевић је, према његовим речима, детаљно описао догађај, али су обојица касније повукла признања – Јанковић 4. јуна, а Драгијевић 11. јула 2024. године.
Као доказе тужилаштво је навело видео-снимке, ГПС податке, вештачење Саобраћајног факултета у Новом Саду, кретање и заустављање службеног возила, реконструкцију на депонији, исказе пет сведока који су видели Данку, као и фотографије које је мајка девојчице Ивана Илић направила мобилним телефоном.
Тужилац је истакао да се кретање возила и могуће путање девојчице просторно и временски поклапају. Навео је и да је Драгијевић показивао локације на којима је наводно остављено тело и о томе обавестио чланове породице.
Тужилаштво тврди и да је Јанковић мимо уобичајеног редоследа опрао спољашњост возила, као и да су оптужени наредних дана користили водену пумпу и алат који се налазио у аутомобилу, чиме су, према ставу тужилаштва, могли бити уништени биолошки трагови. Тужилац је навео и да је Јанковић учествовао у потрази за Данком, али да није рекао да се критичног дана налазио у Бањском Пољу.
Одбрана: Нема ДНК трагова Данке
Бранитељка Драгијевића оспорила је оптужницу, тврдећи да не постоје материјални ни непосредни докази који њеног клијента повезују са убиством.
"Нема биолошких трагова или ДНК трагова детета Данке Илић ни у возилу у којем су се налазили оптужени, ни на било ком предмету који се доводи у везу са њима. Није доказана ни последица овог кривичног дела, односно смрт детета, нити механизам наношења повреда", навела је адвокатица.
Она је тврдила да су признања изнуђена тортуром и затражила да се записници о саслушању Драгијевића у полицији и тужилаштву 5. априла 2024. године издвоје као незаконити докази. Указала је и на поступак који се пред ВЈТ у Нишу води против полицијских службеника због сумње на изнуђивање исказа.
Бранилац Јанковића изјавио је да његов клијент није извршио дело и да, осим признања која су касније повучена, нема материјалних доказа који га повезују са убиством. Тврдио је да је истрага била под политичким утицајем и подсетио да је министар полиције 4. априла јавно изнео детаље догађаја, око 20 сати пре признања оптужених у полицији.
Одбрана је навела да Јанковић није признао дело током ранијих саслушања у ПУ Бор, као и да је тврдио да је био изложен тортури, пребијању, дављењу у кофи воде и претњама. Бранилац је указао и на телефонски позив који је Јанковић упутио сведоку А. у 13.53, у време за које оптужница тврди да је дошло до удара возилом и договора оптужених.
Одбрана је оспорила и тврдње о прању возила, наводећи да је Јанковић четири дана након догађаја опрао само спољашњост аутомобила, водом и без хемијских средстава.
Драгијевић: Нисмо ударили Данку
Дејан Драгијевић је у својој одбрани потврдио да су се он и Јанковић службеним возилом кретали кроз Бањско Поље и заустављали на локацијама наведеним у оптужници, али је негирао да су ударили или видели Данку.
"Прво смо били у Озренској улици, на службеном задатку. Ми нисмо колима ударили ниједно дете, као ни Данку Илић. Нисмо је видели. Не спорим да смо се кретали службеним возилом и заустављали управо на начин који се описује у оптужници", рекао је Драгијевић.
Навео је да их је отац девојчице питао да ли су је видели, а да су одговорили да нису. За заустављање код кућних бројева 1 и 3 у Улици Војводе Радомира Путника рекао је да је уследило због телефонског позива Јанковићу. Код дивље депоније на Старобањском путу, према његовим речима, Јанковић је позивао човека од којег је требало да узме цреп.
"Срђан је само код депоније неких 60, 70 секунди звао тог човека за цреп. Ја сам све време био у ауту. Ја немам никакве везе са Данком Илић", изјавио је Драгијевић.
"Признао сам јер више нисам могао да издржим батине"
Када су му предочени ранији записници, Драгијевић је рекао да не остаје при признању које је дао у полицији.
"Не остајем при тим признањима. Признао сам пред полицијом јер више нисам могао да издржим батине. Кеса на главу, штапом су ме тукли. Нису ме тукли у ВЈТ у Зајечару, али сам био уплашен да ће да ме бију и у притвору. Остајем при исказу који сам дао пред ВЈТ у Зајечару, када сам негирао кривицу", рекао је.
Драгијевић је потом детаљно описивао наводну тортуру, тврдећи да су га полицајци од 3. априла тукли песницама и прутом, стављали му кесу на главу, поливали га водом и давили. Навео је да су га одводили на више локација у околини Бора, где су га, како тврди, везивали, скидали голог и тукли тражећи да каже где је сакрио девојчицу.
"Тражили су од мене да признам да смо је ми убили. Ја сам рекао да нећу да признам, али су они почели да ме бију. Ударали су ми шамаре, песницом у потиљак, па ми је ишла крв из носа. Ударали су ме по табанима прутом", тврдио је Драгијевић.
Додао је да су му полицајци сугерисали шта треба да каже, укључујући наводе о удару возилом, гушењу девојчице и одлагању тела. Према његовим речима, говорили су му и да у догађај укључи оца и брата.
"Они су ми рекли да ми не треба адвокат и да не може адвокат. Нису ми рекли ни да нисам дужан ништа да признам, већ су заправо тражили од мене да признам", рекао је Драгијевић.
Тврдио је да није прочитао изјаву коју је потписао, да је адвокат стигао тек након што су полицајци саставили исказ и да се плашио да му каже шта се догодило како не би поново био претучен.
"Ми нисмо стављали девојчицу у кола, нити смо прали кола изнутра. Толико сам осећао бол да, када ме ударе, више нисам ни осећао. Све је утрнуло, ноге су ми отекле, једва су ми стајале у патикама. Био сам уплашен да ће да ме убију", изјавио је.
Драгијевић је на крају тврдио да су му полицајци говорили да исказ усклади са ГПС подацима о кретању возила, као и да су му рекли да је Јанковић изјавио да је он убио девојчицу, а да ју је Јанковић ударио аутомобилом.
Јанковић: Дете нисам ни видео
Срђан Јанковић рекао је да остаје при исказу који је дао пред тужилаштвом 4. јуна 2024. године.
"Не знам шта се десило са дететом. Дете нисам ни видео. Видео сам жену са дететом, као што сам и описао, али то дете нико није дозивао", рекао је Јанковић.
Навео је да не оспорава кретање службеног возила, али је објаснио да се испред кућних бројева 1 и 3 у Улици Војводе Радомира Путника зауставио јер је покушавао да веже сигурносни појас, а да је у том тренутку позвао Анђановића.
Јанковић је поновио да је исказ који је дао у полицији у Бору био последица, како тврди, тортуре и мучења.
"Ставили су ми капуљачу. Нисам могао да видим ко ме удара. Осетио сам пендреке или нешто слично да ме ударају са свих страна. Леђа су ми била црна као земља. Имао сам повреду ребара, прелом. Давили су ме у кофи, губио сам дах, мислио сам да ћу да се удавим. Везали су ми руке и ноге. Двојица су ме вукла јер нисам могао да ходам", рекао је Јанковић.
Нова.рс



