Студент Медицинског факултета у Београду Милош Павловић, позантији као нулти "студент који жели да учи” и један од првих становника СНС Ћациленда, прегледао је пацијенте у два села у Србији у мобилној амбуланти, коју рекламира Министарство здравља. Павловић се на свом Инстаграм профилу, путем бројних снимака, похвалио како је обављао ове прегледе, а саговорници Нова.рс наводе који су све закони и кодекси прекршени, злоупотребом, како кажу, пацијената у политичке сврхе.
Уместо отварања нових здравствених станица у оквиру домова здравља у удаљенијим крајевима Србије, Министарство здравља одлучило је да покрене акцију мобилних амбуланти. У овим амбулантама предвиђено је да медицински тим обилази села и да лекари прегледају мештане и то одређеним данима у недељи.
Познато је да здравствене установе широм Србије вапе за кадровима, али то не може бити довољан разлог да се у фокусу “промоције покрентих амбуланти” нађе студент, а не лекар. Реч је о студенту медицине Милошу Павловићу, једном од првих становника такозваног Ћациленда у Пионирском парку.
Тако су пацијенти из села Сењски Рудник и Стрмостен, тачније прегледи које је обављао студент Павловић, завршили на његовом Инстаграм профилу. Овим је, према речима лекара, прекршено низ закона и етичи кодекс.
“Ти људи стављени су у политички контекст, на неки начин су искоришћени, а да вероватно за то нису дали писмену сагласност. Ми морамо заштитити пацијенте и мештане тих села, који нису ни свесни да их користе док су на лекарском прегледу. Лекар мора строго да води рачуна о приватности пацијената о заштити података о личности. Он није смео да објављује фотографије људи са прегледа”, објашњава за Нова.рс проф. др Илија Срдановић, субспецијалиста каридологије на Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.
Осим што су пацијенти, по свему судећи злоупотребљени, није јасно зашто је студент прегледао мештане два села.
Прво диплома, лиценца, па пацијенти
“Он може да ради само уз надзор лекара, ако обавља летњу праксу и само ако је рад у оквиру установе, која је наставна база Медицинског факултета у Београду. Углавном праксу обављају студенти у групи под надзором ментора, али све то у искључиво контролисаним условима, што овде нисам сигуран да је био случај”, наглашава проф. др Срдановић.
Осим тога, кардиолошке и сличне прегледе које је обављао студент Павловић, може по закону да ради искључиво ако је положио интерну медицину, али и то под надзором лекара, ментора. Како сазнајемо, Павловић није изашао на испите у јунском року, а за јулски још нема података.
“Он је на четвртој години и одслушао је интерну медицину, али није сигурно да ли је положио. Приликом прегледа пацијената морао би да има неку врсту супервизије јер студент четврте године медицине не може самостално да врши прегледе. Оваква пракса није уобичајена. Није у реду ни према другим студентима који су можда такође хтели да буду део ове праксе, ако је то организовао факултет или установа која је наставна база”, каже за Нова.рс проф. др Милош Бајчетић, који предаје на Катедри за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Београду.
Призор студента који прегледа грађане у мобилној амбуланти, према мишљењу професора, улива неповерење код пацијената.
“Најважније је да између лекара и пацијента буде изграђено поверење, које је пола излечења. Међутим кад људи виде да је већ на самом почетку покретања мобилних амбуланти на прегледима студент, а не лекари, губи се поверење у здравствену негу. Ипак, то је и очекивано јер сигурно немамо довољно лекара који би учествовали у овом пројекту, па уместо њиу имамо студенте. Исто је било и са пројектом увођења треће смене у домове здравља. То је врло брзо обустављено јер нису имали кадрове, па шта мислите ко ће сад да им ради у тим мобилним амбулантама кад нема особља”, наглашава проф. Бајчетић.
Ипак, највећи проблем студента који прегледа пацијенте, познат јавности као "студент који жели да учи”, јесте кршење закон.
“Ово није нормално, ни етички, ни законски. На основу фотографија које су објавили медији, овде није реч о ‘борби за људе’, већ о вишеструком и грубом кршењу закона и медицинске етике. Прекршен је је Закон о правима пацијената и заштити података о личности. Такође у питању је повреда приватности и достојанства. Дошло је и до злоупотребе осетљивих података: здравствено стање и медицинске процедуре спадају у нарочито осетљиве податке. Коришћење пацијената као ‘кулиса’ и реквизита за политичку и медијску промоцију студента, без писменог, информисаног пристанка за фотографисање у политичке сврхе, директно крши Закон о заштити података о личности”, каже за Нова.рс прим. др Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести.
Иначе, самостално обављање дијагностичких процедура, у овом случају ЕКГ и прегледа аускултација, мерење притиска, на терену од стране лица које нема диплому је незаконито.
“Он нема ни положен стручни испит, ни лиценцу лекара, нити ради под непосредним надзором овлашћеног ментора и то представља бављење лечењем без прописане стручне спреме. За ово кривично дело запрећене су затворске казне. Прекршен је и Закон о здравственој заштити јер здравствене услуге грађанима могу пружати само лиценцирани здравствени радници. Злоупотреба лекарског мантила и пацијената ради стицања политичких поена наноси немерљиву штету достојанству медицинске професије и нарушава поверење грађана у здравствени систем”, упозорава докторка Плавшић и захтева хитну реакцију и инспекцију надлежних органа.
У конкретном случају, наводи она, није довољно питати да ли је био присутан неки лекар на овим прегледима.
“Потребно је проверити који је факултет организовао праксу, који је био њен наставни основ, да ли је постојао уговор са установом и ко је званично био одговоран за студента и пацијенте. Уколико тога нема, позивање на ‘студентску праксу’ не представља званични правни основ. Овде је важан и контекст у којем су фотографије настале и објављене. Павловић се већ дуже време јавности представља кроз политичке и промотивне активности повезане са СНС-ом, па се и његово приказивање у белом мантилу, са стетоскопом и уз пацијенте, тешко може посматрати само као стручна или наставна активност. Такве фотографије очигледно имају и функцију политичке промоције. Проблем је у томе што пацијенти, здравствена установа и медицинске процедуре не смеју бити сценографија за политичку пропаганду. Бели мантил није политички костим, а пацијент није реквизит за страначку промоцију”, каже прим. др Плавшић.
Подсећамо да су половином овог месеца и премијер Србије Ђуро Мацут и министар здравља Златибор Лончар обишли мобилну амбуланту у Великом селу у Београду, где су разговарали са мештанима и прегледали пацијенте. У оквиру здравствене, али очигледно и политичке кампање, председник Владе Србије и министар здравља, обукли су беле мантиле и прегледали око 30 пацијената који имају срчане тегобе, дијабетес и хроничне болести.
Нова.рс
