Услед климатских промена, топлотни талас који је крајем јуна погодио Србију данас је чак 55 пута вероватнији него средином 20. века, показује нова студија научника са Физичког факултета Универзитета у Београду.
Србију је крајем јуна 2026. захватио изузетно јак топлотни талас, током којег су у неколико градова оборени температурни рекорди.
“У Кикинди и на Палићу су, са 40,9 °Ц односно 40,8 °Ц, оборени апсолутни рекорди за те станице, док су најтоплији јунски дани забележени у Сомбору, Зрењанину, Београду и другим местима. У Новом Саду је током јуна забележен и рекордан број тропских ноћи, односно ноћи током којих температура не пада испод 20 °Ц. Овакве ноћи су посебно опасне по здравље, јер тело нема прилику да се охлади и опорави током сна”, наводи се у саопштењу научника са Физичког факултета.
Они указују да зато топлотни таласи нису само непријатност, већ озбиљан ризик за здравље, нарочито за старије особе, хроничне болеснике, децу и људе који раде на отвореном.
Када се догоди екстремни временски догађај попут овог, поставља се уобичајено питање: да ли су климатске промене криве за то?
Одговор дају такозване студије атрибуције, које се баве проучавањем утицаја климатских промена на појаву и интензитет екстремних временских и климатских догађаја, са циљем да разјасне у којој мери је људска активност допринела повећаној вероватноћи или интензитету оваквих догађаја.
Тим са Физичког факултета анализирао је најтоплији шестодневни период у јуну у Србији, поредећи данашњу климу са климом из 1950. године, а њихови резултати показују да би топлотни талас овог интензитета средином прошлог века био изузетно редак догађај, који би се очекивао једном у око 150 година.
“Данас се, због климатских промена, такав догађај може очекивати у просеку једном у мање од три године. Другим речима, овакав догађај је данас 55 пута вероватнији. Оно што је некада било екстремно ретко сада постаје део наше нове климатске стварности. Анализа показује и да су климатске промене повећале температуру овог топлотног таласа за око 4,5 °Ц на нивоу Србије”, истичу научници у саопштењу.
Услед климатских промена, топлотни талас који је крајем јуна погодио Србију данас је чак 55 пута вероватнији него средином 20. века, показује нова студија научника са Физичког факултета Универзитета у Београду.
Србију је крајем јуна 2026. захватио изузетно јак топлотни талас, током којег су у неколико градова оборени температурни рекорди.
“У Кикинди и на Палићу су, са 40,9 °Ц односно 40,8 °Ц, оборени апсолутни рекорди за те станице, док су најтоплији јунски дани забележени у Сомбору, Зрењанину, Београду и другим местима. У Новом Саду је током јуна забележен и рекордан број тропских ноћи, односно ноћи током којих температура не пада испод 20 °Ц. Овакве ноћи су посебно опасне по здравље, јер тело нема прилику да се охлади и опорави током сна”, наводи се у саопштењу научника са Физичког факултета.
Они указују да зато топлотни таласи нису само непријатност, већ озбиљан ризик за здравље, нарочито за старије особе, хроничне болеснике, децу и људе који раде на отвореном.
Када се догоди екстремни временски догађај попут овог, поставља се уобичајено питање: да ли су климатске промене криве за то?
Одговор дају такозване студије атрибуције, које се баве проучавањем утицаја климатских промена на појаву и интензитет екстремних временских и климатских догађаја, са циљем да разјасне у којој мери је људска активност допринела повећаној вероватноћи или интензитету оваквих догађаја.
Тим са Физичког факултета анализирао је најтоплији шестодневни период у јуну у Србији, поредећи данашњу климу са климом из 1950. године, а њихови резултати показују да би топлотни талас овог интензитета средином прошлог века био изузетно редак догађај, који би се очекивао једном у око 150 година.
“Данас се, због климатских промена, такав догађај може очекивати у просеку једном у мање од три године. Другим речима, овакав догађај је данас 55 пута вероватнији. Оно што је некада било екстремно ретко сада постаје део наше нове климатске стварности. Анализа показује и да су климатске промене повећале температуру овог топлотног таласа за око 4,5 °Ц на нивоу Србије”, истичу научници у саопштењу.
Према речима једне од учесница истраживања професорке Милице Тошић, ови резултати показују да климатске промене нису нешто што нас чека у далекој будућности.
“Оне већ сада утичу на временске екстреме у Србији, чинећи топлотне таласе чешћим, јачим и опаснијим. Зато прилагођавање на климатске промене постаје један од кључних услова за заштиту здравља, безбедности и свакодневног живота”, нагласила је она.
Истраживање је спроведено коришћењем података ЕРА5-Ланд реанализе и методологије коју примењује међународна иницијатива World Weather Attribution. Анализу је спровела група научника са Института за метеорологију, Физичког факултета Универзитета у Београду, у оквиру пројекта подржаног од стране Европске климатске фондације.
Извор: Данас
