Иван Нинић, адвокат поднео је Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву против Давора Мацуре, председника УО Алта банке, и још девет чланова Управног и Извршног одбора те банке, јер су, како се наводи, заједничким деловањем спровели радње којим је, између осталог, започет процес убрзаног трансфера новца на рачуне у Москви и Скопљу и тиме угрозили банку ризику од неликвидности. Пријава је, пише, поднета и против НН лица у Народној банци Србије и руководства НБС јер су, упркос пријави, пропустили дужност хитног надзора.

Давор Мацура ухапшен је данас, а његовој Алта банци у ноћи петак на суботу одузета је дозвола за рад и отишла је у стечај. Тужилаштво је саопштило да је Д.М. из трезора износио новац и на тај начин прибавио противправну имовинску корист у износу од око 45 милијарди динара.

Да постоји велики проблем у функционисању те Алта банке упозорио је прошле недеље адвокат Иван Нинић, који је поднео кривичну пријаву ТОК-у против Мацуре и његових сарадника.

Како пише у том документу у који је Нова С имала увид, пријава је поднета и против Александра Живановића, Небојше Стојановића, Владимира Миладиновића и Кристијана Ристића, који су чланови Управног одбора Алте. Такође, кривичном пријавом су обухваћени Уна Сикимић, председница Извршног одбора, као и његови чланови Никола Крџић, Татјана Куљак, Жељко Девчић и Бојан Пантовић, али и НН одговорна лица у Народној банци Србије из Сектора за контролу пословања банака и руководства НБС.

У пријави пише да су одговрна лица и чланови менаџмента Алта банке, у периоду почев од јутра 26.10.2026. године, па надаље, заједничким деловањем, супротно Закону о банкама, прописима Народне банке Србије и интерним актима банке, донели одлуке и спровели радње којима је “започет процес интензивног и убрзаног трансферисања новчаних средстава према иностранству, конкретно на рачуне и у правна лица лоцирана у Москви (Руска Федерација) и Скопљу (Северна Македонија), где именована банка, односно са њом повезана лица, поседују власничке уделе у банкарском сектору и сектору осигурања”. Тиме су, како даље пише, свесно изложили Алта банку високом ризику од неликвидности и угрозили сигурност депозита јавног сектора и других депонената.

Нинић даље наводи да су пријављена НН одговорна лица у НБС, свесна својих законских обавеза из закона о Народној банци Србије и о банкама, пропустила дужност хитног покретања поступка ванредне контроле пословања Алта банке, а по примљеној представци од 27.10.2026. године, те су “пасивним држањем и свесним пропуштањем надзора” омогућили менаџменту Алте даљи несметани трансфер и изношење новчаних средстава према повезаним лицима.

“Тиме су директно угрозили депозите депонената АЛТА банке и стабилност финансијског система Републике Србије, чиме би пријављена лица извршила кривична дела Злоупотреба положаја одговорног лица или Закључење штетног уговора, а пријављена лица под ред. бр. 11. (НН лица у НБС и руководство) кривично дело Несавестан рад у служби у стицају са кривичним делом злоупотреба службеног положаја или друга кривична дела за која се гоњење предузима по службеној дужности из надлежности Јавног тужилаштва за организовани криминал”, пише у пријави.

Адвокат Иван Нинић је у образложењу навео да је упутио образложену представку Народној банци Србије – Кабинету гувернерке и Сектору за контролу пословања банака, са захтевом за хитно покретање поступка ванредне контроле пословања Алта банке, "при чему је до оперативних сазнања о спорним трансакцијама дошао преко својих извора унутар Управе за спречавање прања новца". Представка је, како пише, заснована на подацима да је непосредно након одржавања избора у Републици Србији, почев од 26.10.2026. године, из ове банке започет "процес интензивног и убрзаног трансферисања ликвидних средстава на рачуне повезаних правних лица у Москви и Скопљу".

“Међутим, уместо хитне регулаторне реакције, слања контролора и блокирања сумњивих трансакција ради заштите депонената из јавног сектора, Народна банка Србије је већ наредног дана, у среду 28.10.2026. године, издала званично јавно саопштење. У том саопштењу НБС је изнете наводе унапред прогласила ‘непровереним тврдњама које изражавају неоправдану забринутост’, експлицитно тврдећи да се трансфери обављају ‘редовним каналима платног промета, у складу са важећим прописима’”, пише у пријави.

Нинић даље наводи да оваква убрзана реакција НБС у року од мање од 24 часа несумњиво указује на то да “надлежни сектори централне банке нису ни имали објективно време, нити су покренули законом предвиђене процедуре за ванредну теренску или свеобухватну електронску контролу пословања Алта банке како би утврдили стварну заснованост навода из представке”.

“Уместо да заштите финансијски систем, одговорна лица у НБС су својим пасивним држањем према самој банци, а брзим медијским иступањем у одбрану спорних трансакција, омогућила Алти наставак изношења капитала према повезаним правним лицима. На овај начин, свесним пропуштањем дужног надзора, омогућено је даље угрожавање депозита грађана и јавног сектора, што може изазвати несагледиве последице по ликвидност банке и ширу стабилност банкарског сектора у Републици Србији”, пише у кривичној пријави.

Нинић је предложио да ТОК хитно предузме све мере из своје надлежности, отвори предистражни и истражни поступак, те да у циљу обезбеђења присуства окривљених, спречавања утицаја на сведоке и саучеснике, као и несметаног вођења кривичног поступка наложи хитно лишење слободе пријављених лица и поднесе предлог судији за претходни поступак за одређивање притвора.

Тражи и да хитно примени меру обезбеђења, односно привремено одузимање путних исправа (пасоша), као и да преко девизног инспектората, Управе за спречавање прања новца и у сарадњи са међународним органима прибави сву потребну финансијску документацију, СВИФТ дојаве и налоге за међународни пренос средстава Алта банке од 26.10.2026. године надаље.

Извор: Нова С