Од децембра 1990. године, када су одржани први модерни вишестраначки парламентарни избори, грађани Србије сутра, 25. октобра бирају 15. сазив Народне скупштине. За збирне листе се гласа од 2000. године. Те године је постављен рекорд излазности, али за савезне и председничке изборе (71,55%).

Године 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог светског рата, подсећају Јужне вести.

Тада је једини пут био примењен већински изборни систем, а у 250 појединачних изборних јединица гласало за кандидата по имену и презимену.

На изборе је тада изашло 5.029.123 од 7.033.610 уписаних бирача, односно 71,50%. Готово иста излазност била је и 2000, али на савезним и председничким изборима када је гласало 71,5% бирача.

Следећи избори и то превремени били су 1992. године када се гласало по пропорционалном моделу по којем изборну јединицу чини цела територија Србије, а мандати се расподељују сразмерно броју гласова које су листе освојиле. Гласало је 4.723.711 од 6.774.995 уписаних бирача, тачније 69,72%.

Ванредни парламентарни избори одржани су децембра 1993. године, а од укупно 7.010.389 уписаних бирача на биралишта је изашло 4.300.440 – што је 61,34%.

Године 1997. на парламентарне изборе од 7.210.386 уписаних бирача гласало је 4.139.080, тачније 57,41%.

Систем који и сада важи, премијеру је имао на ванредним парламентарним изборима у децембру 2000. године, када територија Србије представља једну јединствену изборну јединицу у којој се гласа за збирне изборне листе.

Тада је учествовало осам странака и коалиција од којих су четири прешле изборни цензус, а излазност је била 57,64%. Ти избори били су 3 месеца након оних историјских 24. септембра 2000. када су на савезном нивоу (СРЈ) гражани бирали председника и савезне посланике. Изашло је 4.916.920 грађана (71,55%), а победио је у првом кругу Војислав Коштуница.

На ванредним парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2003. године излазност је била 58,75%.

Јануара 2007. године одржани су редовни парламентарни избори, а изборни цензус је прешло 11 листа. Излазност је била 60,62%.

На ванредним изборима 2008. године, а излазност је била 61,35%. Претходили су им председнички избори на којима је у другом кругу излазност била 68,12%, када је Борис Тадић победио Томислава Николића.

Године 2012. учествовало је 18 изборних листа, а цензус прешло 11 листа. На тим изборима излазност је била 57,77% – гласало је 3.912.904 од 6.770.013 уписаних бирача.

Марта 2014. године одржани су ванредни парламентарни избори, а излазност је била 53,09% – од 6.765.998 уписаних бирача гласало је 3.592.375.

Године 2016. одржани су ванредни парламентарни избори, а од 6.739.441 уписаних бирача изашло је 3.778 923, тачније 56,07%.

Редовни избори одржани су 2020. године, а гласало је 3.221.908 од 6.584.376 уписаних бирача, односно 48,93%.

Априла 2022. године били су ванредни парламентарни избори – гласало је 3.810.559 од 6.502.307 уписаних бирача, тачније 58,60%.

Првог децембра 2023. године гласало је 3.820.746 од 6.500.666 уписаних бирача, односно 58,77%.

СрбијаДумановић о писму бивших припадника УКП премијеру Мацуту: "Одмазда против полицајаца који су заслужни за две највеће заплене дроге повезане са СНС-ом"

Извор: Н1