Представници Владе Србије, репрезентативних синдиката и Уније послодаваца Србије почињу преговоре о минималној цени рада за наредну годину, али ниједна страна уочи првог састанка није изашла са конкретним предлогом.
Синдикати чекају план државе, док послодавци желе да најпре чују рачуницу Министарства финансија.
Како пише Златица Радовић за РТ, Савез самосталних синдиката Србије још није утврдио платформу са износом повећања који ће тражити, јер очекује да Влада прва представи свој план.
Из Уније послодаваца Србије најављено је да ће учесници преговора изнети своје анализе, при чему је за послодавце посебно важан предлог Министарства финансија.
Државни званичници раније су најављивали да би минимална зарада у Србији до краја 2027. године могла да достигне 650 евра. Синдикати процењују да је реалније да се тај ниво достигне 2028. године, а сада очекују да ће Влада понудити минималац од 600 евра. О том износу изјасниће се тек када добију званичну понуду.
Социјално-економски савет има законски рок до 15. септембра да постигне договор о минималцу који ће се примењивати од јануара. Уколико споразума не буде, минималну цену рада утврдиће Влада Србије, што се најчешће догађало и претходних година.
Минимална зарада је у претходном периоду повећавана неколико пута. У јануару 2025. порасла је за 13,7 одсто, а затим је у октобру исте године, на захтев синдиката, уследило ванредно повећање од још 9,4 одсто, чиме је минималац достигао око 500 евра. Од јануара ове године повећан је за додатних 10,1 одсто, на приближно 550 евра.
Члан преговарачког тима Савеза самосталних синдиката Србије Драган Тодоровић најавио је да ће синдикална страна инсистирати на двоцифреном повећању, уз образложење да економски показатељи потврђују да за такав раст постоји простор.
„Повећање мора да буде двоцифрено како би могла да се испуни најава да просечна плата 2027. године достигне 1.400 евра, а минимална зарада буде 640 евра“, рекао је Тодоровић, преноси Тањуг.
Захтеви синдиката неће се односити само на минималац. Тодоровић је најавио и инсистирање на повећању плата у читавом јавном сектору. Став синдикалне стране је да раст осталих зарада треба најмање да прати проценат повећања минималне зараде како би се спречила компресија плата, односно смањивање разлике између најнижих и других зарада.
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је почетком августа да минимална зарада тренутно износи 65.554 динара, односно 551 евро. Према његовим речима, минимална зарада је први пут достигла ниво којим је покривена минимална потрошачка корпа у Србији.
Послодавци, међутим, упозоравају да претходна повећања нису имала исте последице за све делове привреде. Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије рекла је да су прошлогодишња два повећања оставила последице на поједине компаније и да је у неким случајевима дошло до затварања фирми и отпуштања запослених.
Могућност привреде да поднесе ново повећање минималца, према њеним речима, значајно се разликује између развијенијих и мање развијених делова земље, као и између малих предузећа и великих компанија. Због тога ће послодавци поново тражити смањење оптерећења зарада, оцењујући да су трошкови рада и даље високи.
Павловић је подсетила да је прошле године постигнут договор према којем је неопорезиви део зараде повећан у истом проценту као минимална цена рада. Тиме је, како је оценила, држава преузела значајан део терета повећања минималца и олакшала пословање привредницима.
Спор око стварних последица раста минималне зараде додатно је заоштрен након што је неколико компанија од почетка године најавило затварање погона. Поједини домаћи и страни инвеститори као један од разлога наводили су „драстично повећање минималних зарада“.
Представници привреде тврде да је раст плата, заједно са поскупљењем енергената, већим трошковима набавке, другим оптерећењима и глобалном неизвесношћу, допринео смањењу профита и паду производње у појединим фабрикама. Синдикати одбацују такво образложење и тврде да поједини инвеститори одлазе првенствено зато што су им истекле државне субвенције.
Синдикална рачуница показује да повећање минималца од 9,4 одсто није могло само по себи да буде пресудан разлог за затварање погона.
Раст зараде од око 4.000 динара, након повећања неопорезивог дела које је обезбедила држава, према њиховој процени представљао је стварно додатно оптерећење послодавца од приближно 2.000 до 2.500 динара по запосленом. Синдикати сматрају да такав износ није довољно велики да би оправдао затварање фабрике.
Поређење са другим европским државама показује да Србија и даље припада групи земаља са нижим минималним зарадама. Према подацима Еуростата, у првом полугодишту прошле године Србија је имала бруто минималну зараду од 619 евра. Нижи износи забележени су у Украјини, где је минималац био 182 евра, Молдавији са 285, Албанији са 408, Северној Македонији са 542 и Бугарској са 551 евром.
У првој половини ове године бруто минимална зарада у Србији достигла је 744 евра. Међу земљама са нижим износом тада су се нашле и Црна Гора са 670 евра и Турска са 654 евра.
Wебтрибуне
