Метеоролог Слободан Совиљ најављује топлију зиму од просека, али упозорава да више падавина и нагли продори хладног ваздуха и даље могу донети епизоде јаког снега и мраза.
Предстојећа зима у Србији према актуелним сезонским изгледима Републичког хидрометеоролошког завода требало би да буде топлија од просека, али то не значи да ћемо остати без снега, мраза и правих зимских епизода. Напротив, метеоролози упозоравају да и у топлијој сезони могу да се појаве краткотрајни, али интензивни продори веома хладног ваздуха.
Метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ наводи да се током зиме 2026/2027. очекује средња сезонска температура изнад просека за период од 1991. до 2020. године, уз одступање до око два степена. Истовремено, прогнозира се и количина падавина изнад просека, али управо ту постоји важна разлика: више падавина не значи аутоматски и више снега.
Совиљ наводи да се у нижим пределима Србије очекује средња сезонска температура од око два до пет степени, док би у планинским пределима требало да буде између -2 и једног степена.
"Према актуелним климатским сезонским изгледима Републичког хидрометеоролошког завода, током зиме 2026/2027. године очекује се средња сезонска температура ваздуха изнад просека за референтни период 1991–2020, са одступањем до око два степена. У нижим пределима очекују се вредности средње сезонске температуре од око два до пет степени, а у планинским пределима од -2 до један", наводи Совиљ.
Истовремено, очекује се између 130 и 180 милиметара падавина, на западу Србије до око 210, а у брдско-планинским пределима и до око 240 милиметара.
"У условима климатских промена и све топлијих зима, у нижим пределима већи део зимских падавина све чешће се излучује у виду кише. Са друге стране, топлија атмосфера може да садржи већу количину водене паре, па су, када се истовремено успоставе довољно хладни услови, и даље могуће епизоде интензивних снежних падавина", додаје.
Топлија зима не значи зиму без снега
Управо је то једна од најважнијих ствари када се говори о сезонској прогнози. Зима може у просеку бити топлија од уобичајене, а да у појединим данима или недељама температуре буду веома ниске.
Совиљ наглашава да се климатске промене не огледају само у томе колико снега падне, већ још више у томе колико се снег задржава на тлу.
"Због тога се ефекат климатских промена не огледа само у томе колико снега пада, већ још израженије у смањењу броја мразних и ледених дана и краћем задржавању снежног покривача", објашњава метеоролог РХМЗ.
То се посебно види у Београду. Током климатолошког периода од 1961. до 1990. године у главном граду је просечно било око 43 дана годишње са снежним покривачем, док их је током целе 2025. године било свега девет.
"Снег, дакле, и даље пада, али су услови за његово дуже задржавање све неповољнији. У овом тренутку не постоји сезонски сигнал за дуготрајно екстремно хладну зиму. Напротив, доминантан сигнал указује на средњу сезонску температуру изнад климатолошког просека", тврди Совиљ.
Ипак, то не значи да предстојећа зима неће имати своје хладне периоде.
"То, ипак, не значи да током зиме неће бити краткотрајних периода са јаким мразем, веома ниским температурама, локално обилним снегом, леденом кишом или краткотрајним низом ледених дана. Сезонска прогноза описује преовлађујући карактер тромесечног периода, али не може неколико месеци унапред да предвиди појединачне продоре веома хладног ваздуха и њихов интензитет."
Када је реч о леденим данима, односно данима током којих максимална дневна температура остаје испод нуле, очекује се између пет и 15 таквих дана у нижим пределима. На планинама би тај број могао да буде између 25 и 40.
То ипак није прогноза једног конкретног хладног таласа. Колико ће евентуални продори хладног ваздуха бити јаки и колико ће трајати, биће могуће знатно поузданије проценити тек када се приближимо самом догађају.
Када би могао да падне први снег у Београду?
На питање о тачном датуму првог снега неколико месеци унапред није могуће дати поуздан одговор. За такву прогнозу потребне су краткорочне и средњорочне прогнозе, када конкретна атмосферска ситуација постане довољно предвидива.
Климатолошки подаци, међутим, дају оквир. Средњи датум првог снега у Београду је 23. новембар, док је средњи датум формирања првог снежног покривача 3. децембар.
Совиљ посебно наглашава да ти датуми нису прогноза за предстојећу зиму, већ дугогодишњи просеци. У нижим пределима Србије први снежни покривач у просеку се појављује од друге половине новембра до прве половине децембра, док је у вишим пределима ситуација другачија.
Јануар остаје најхладнији, али снег се задржава све мање
Према климатским просечним вредностима, јануар је најхладнији месец у Србији и месец током којег се у просеку бележи највише дана са снежним покривачем.
У Београду се, према подацима за период од 1991. до 2020. године, просечно бележи око 6,7 дана са снежним покривачем у децембру, 11,4 дана у јануару и 7,9 дана у фебруару. Међутим, Совиљ упозорава да ти просеци не значе да ће предстојећа зима нужно изгледати тако.
"У условима климатских промена све је важније правити разлику између појаве снежних падавина и трајања снежног покривача. Снег може пасти и бити обилан током једне епизоде, али се услед виших температура све чешће краће задржава на тлу", каже метеоролог.
Највише снега и најдуготрајнији снежни покривач и ове зиме очекују се у вишим пределима. Укупна количина падавина требало би да, према тврдњама метеоролога, буде највећа на западу Србије и у брдско-планинским областима, али ће у нижим пределима већи део тих падавина, због виших температура, чешће бити у облику кише, суснежице или влажног снега.
"Зато је веома важно нагласити да суфицит укупних зимских падавина не треба аутоматски изједначавати са суфицитом снежних падавина или дуготрајнијим снежним покривачем", закључује Совиљ.
Еспресо
