Комисија која би требало да анализира рад Митрополије црногорско-приморске и начин на који њоме управља митрополит Јоаникије, како сазнајемо, биће састављена по готово идентичном моделу као она која је послата у Жичку епархију. Подсећамо, након те "контроле", митрополит Јустин је на овогодишњем Сабору суспендован због, како је званично наведено, спорног материјално-финансијског пословања.
Међутим, извори су тврдили да је прави разлог за обрачун са Јустином био то што је био једини епископ са седиштем у Србији који је отворено подржао студентско-грађанске протесте, те да је његова смена представљала чист политички налог из самог врха власти.
Како је планиран удар на Јоаникија
Кад је реч о комисији која би требало да испита финансије на Цетињу, једина значајна разлика у односу на "случај Жича" јесте то што у њеном саставу, како сазнајемо, не би требало да буде митрополит будимљанско-никшићки Методије.
Разлог је процена врха СПЦ да би директан, фронтални удар на Јоаникија изазвао огромну реакцију јавности, нарочито у Црној Гори, имајући у виду утицај и поштовање које он ужива међу тамошњим верницима.
Како наводе наши извори, идеја је да се контрола финансија Митрополије црногорско-приморске представи као рутинска, системска провера. Због тога би комисија, пре доласка на Цетиње, требало да посети Беране, седиште митрополита Методија, и провери пословање Епархије будимљанско-никшићке.
Међутим, ту се крије кључни маневар.
Према нашим сазнањима, Епархија будимљанско-никшићка унапред је обавештена о доласку комисије како би они који се баве финансијама могли на време да припреме документацију, чиме се ствара привид да се провере врше реда ради, док се на Цетињу спрема замка.
Производња кризе на релацији Београд-Подгорица
Оно што би, међутим, могло да представља озбиљну препреку за изасланике врха СПЦ и спровођење наводне истраге јесте реакција власти у Подгорици. Како наводе извори, у самом врху СПЦ постоји реалан страх да би црногорске власти могле директно да забране улазак члановима комисије на територију своје државе. Идентичне информације наш портал добио је и из извора унутар безбедносних структура Црне Горе.
Наш саговорник подсећа на недавно упозорење премијера Црне Горе Милојка Спајића да ће притисци и удари на ту земљу постајати све интензивнији како се буде приближавала чланству у Европској унији.
Он је том приликом навео да ће у хибридном деловању против Подгорице учествовати званични двеју држава из региона, да дан касније објаснио да су у питању Србија и Албанија.
"Слање овакве комисије је управо један од видова опструкције, јер се на тај начин криза и политички обрачуни из Србије извозе на територију Црне Горе. Долазак комисије са задатком који је политички диктиран из Београда по својој суштини се не разликује од упућивања агената БИА са циљем да се на терену вештачки створи кризна атмосфера", објашњава наш саговорник.
Сукоб са Вучићем и отпор притиску Патријаршије због студената
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије важи за једног од ретких епископа унутар СПЦ који нису прихватили незваничну надлежност председника Србије Александра Вучића над Црквом. Од доласка СНС-а на власт говори се о такозваној "симфонији Цркве и државе", иза које критичари виде све огољенију подређеност врха СПЦ власти Александра Вучића и СНС.
Као један од најближих сарадника покојног митрополита Амфилохија, Јоаникије је остао у кругу црквених великодостојника који су отворено говорили о проблемима унутар СПЦ и друштва, без обзира да ли се то допадало властима у Београду или Подгорици.
Посебан гнев врха Патријаршије и напредњачке власти Јоаникије је навукао када је одбио да подлегне директним притисцима и повуче свој потпис са писма подршке студентима који протестују у Србији, а у ком се осуђује црквено вређање и медијска хајка на младе људе на улицама.
Иако је из Патријаршије стигао изричит захтев да се владике не мешају и да се потпис са апела уклони, митрополит црногорско-приморски је остао при свом ставу, чиме је практично ставио мету на сопствена леђа.
Поред подршке студентима, сукоб је огољен и почетком августа, када је Митрополија црногорско-приморска директно одговорила Александру Вучићу, оптужујући га за недопустиво мешање у црквена питања.
Повод су биле Вучићеве изјаве о литијама, али и његове тврдње да су унутар СПЦ постојале "опаке и опасне" идеје о федерализацији Цркве и стварању "Православне цркве у Црној Гори". Из Митрополије је тада поручено да Вучићеве тврдње "врве од нејасноћа", уз оштру и недвосмислену поруку председнику Србије:
"Нисмо тада дозволили да политичари воде главну реч, па не сматрамо да ни данас политичарима припада право да тумаче црквене догађаје. Њихово непозвано мешање у црквена питања не доноси добро ни држави ни Цркви“, саопштила је тада Митрополија.
Методије као контратежа и Вучићев заштитник
Занимљиво је да је својевремено, као викарни епископ, односно пре устоличења на чело Епархије будимљанско-никшићке, Методије био у кругу владика које нису учествовале на "традиционалним ручковима" које је Александар Вучић приређивао у Председништву Србије током одржавања Сабора. Међутим, његовим преласком у Беране ситуација се драстично променила.
У прилог томе говори и реакција након оштрог саопштења Митрополије црногорско-приморске, кад је Епархија будимљанско-никшићка отворено стала на страну председника Србије.
Док је Јоаникије поручивао Вучићу да се не меша у црквена посла, Методије му је упутио "искрену благодарност" због "континуиране бриге" за положај СПЦ, тврдећи да Вучићеве поруке "уносе мир међу верни светосавски народ". Из ове епархије је изричито поручено да Вучићеве изјаве не виде као политички притисак, већ као "братску бригу и државнички одговорно јачање свести".
Управо због те демонстриране лојалности режиму у Београду, очекује се да маневар комисије СПЦ и њен одлазак у Беране пре Цетиња буде довољан разлог да нико не посумња да је посреди политички наручена "финансијска истрага" како би се ућуткао још један непослушни епископ.
Извор: Нова/Војислав Милованчевић
