Након што је конзерваторка и једна од кључних сведокиња у случају "Генералштаб" Естела Радоњић Живков јуче саслушана у полицији поводом пријаве коју је против ње поднело Министарство културе, а за коју тврди да је вид притиска и покушај дискредитације због њеног сведочења, поново се отворило питање шта су све сведоци у овом случају говорили о актуелном министру културе Николи Селаковићу, оптуженом за незаконито скидања заштите са Генералштаба.
Актуелни министар културе Никола Селаковић је један од окривљених у поступку који се води због сумње да је незаконитим поступањем омогућено скидање заштите са комплекса Генералштаба, чиме је отворен пут његовом уклањању и будућој пренамени локације.
Према оптужном предлогу, Селаковић је, заједно са осталим окривљенима, учествовао у радњама којима је заштита са зграда укинута мимо законских услова.
Током поступка сведоци су износили своја сазнања о улози министра, као и о томе шта је, како тврде, од њих тражено и на који начин је вршен притисак у вези са заштитом Генералштаба. Селаковић је, са друге стране, током своје одбране највећи део исказа посветио оспоравању навода сведока и њиховој дискредитацији.
Међу њима је и Естела Радоњић Живков, која се огласила након јучерашњег саслушања у УКП и навела да је пријава и сам поступак против ње вид притиска управо због њеног сведочења у случају Генералштаб.
Оптужио их да стоје иза пријаве
Подсетимо, Селаковић је током изношења одбране на суђењу у афери „Генералштаб“ навео да су против њега пријаву поднеле управо Радоњић-Живков и бивша директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић, тврдећи да су оне уједно и кључне сведокиње тужилаштва у поступку у којем је он један од окривљених.
Документи које је Ђукановић оставила иза себе посебно су значајни за разумевање навода о притисцима који су претходили скидању заштите са комплекса Генералштаба.
Како је Нова.рс раније писала, запослени у Републичком и Градском заводу надлежнима су говорили о притисцима да се заштита са Генералштаба скине, а Ђукановић је у својој оставци, коју је упутила министру културе Николи Селаковићу, детаљно описала састанак одржан 22. маја 2024. године у Министарству финансија.
Скидање заштите са Генералштаба или оставка
Према њеним наводима, састанку су, поред тадашњег министра финансија Синише Малог и његовог шефа кабинета Луке Томића, присуствовали главни урбаниста Београда Марко Стојчић и представници Министарства културе. Ђукановић је навела да јој је тада предочено да, уколико као директорка Републичког завода не подржи скидање заштите са зграда Генералштаба и тиме не омогући њихово рушење, треба да поднесе оставку.
„Уколико као директор Републичког завода за заштиту споменика културе не подржим скидање заштите за зграде Генералштаба у Београду и тиме омогућим рушење овог здања, треба да 3. јуна поднесем оставку“, навела је Ђукановић у оставци.
Она је истакла да као директорка установе надлежне за заштиту непокретног културног наслеђа није могла да се сагласи са рушењем комплекса, који је, како је навела, уживао заштиту по три основа – као културно добро од 1984. године, као споменик културе од 2005. године и као део просторне културно-историјске целине уз Улицу кнеза Милоша од 2020. године.
Ђукановић је у оставци навела и да је у више наврата предлагала решења којима би се помирили економски и развојни интереси државе са принципима заштите културног наслеђа, али да ниједан од тих предлога није прихваћен.
„С обзиром да су састанку 22. маја присуствовали релевантни представници Министарства културе, закључујем да је став надлежног Министарства да подржи скидање заштите са комплекса Генералштаба и његово рушење, са чиме не могу да се сагласим и стога дајем оставку“, написала је Ђукановић.
Управо због ових навода, њено сведочење представља један од важних делова приче о томе шта се догађало у институцијама пре него што је Генералштабу укинута заштита, али и какву је улогу у том процесу, према исказима сведока и документима, имао врх државне администрације.
Нова.рс
