Удружење архитеката поново писало Кушнеру о случају Генералштаб: "Забрињавајући правни догађаји и кршења људских права"

Удружење архитеката Србије (УАС) упутило је наставак писма Џареду Кушнеру, америчком бизнисмену и зету Доналда Трампа, у ком указује на "забрињавајуће правне догађаје и кршења људских права" у вези са некадашњим Кушнеровим пројектом који је био планиран на локацији садашњег Генералштаба.

У саопштењу се наводи да је УАС послало наставак писма из новембра 2025. године, у којем је саветовало Џареду Кушнеру да одустане од пројекта изградње хотела Трамп на локацији комплекса Генералштаба у Београду.

Недељу дана уочи четвртог рочишта у случају Генералштаб, УАС указује на, како наводи, изузетне околности овог суђења: оно је прво повезано са интересима породице Трамп у Европи и прво у историји Србије у којем се међу оптуженима налази актуелни министар. Суђење се, притом, одржава усред изборне кампање, у којој су питања која се налазе у средишту овог поступка уједно и неке од кључних изборних тема, наводи се у саопштењу.

УАС је, како се истиче, желео да се увери да Џаред Кушнер и његови сарадници располажу најновијим информацијама у вези са судским поступком повезаним са њиховим (некадашњим) пројектом. "УАС сматра да сви инвеститори, укључујући и оне који су раније разматрали улагање, заслужују такав ниво пажљиве провере. Такође сматра да је то предуслов да инвеститори могу да буду сигурни да су њихови пројекти у складу са владавином права", истиче се у саопштењу.

Након што је сажео пет низова догађаја који су уследили од повлачења компаније Аффинитy Партнерс, УАС закључује да све укључене стране, укључујући стране партнере и инвеститоре, имају одговорност да посвете највећу пажњу детаљној провери (дуе дилигенце), као и да сви они заслужују транспарентност и безбедно пословно окружење.

УАС то, како се истиче у саопштењу, види као предуслов за сваки облик здравог пословног односа, заснованог на поштовању људских права, као и домаћег и међународног права.

Преносимо писмо УАС Кушнеру у целости:

Поштовани господине Кушнер,

За недељу дана биће одржано четврто рочиште у поступку „Трамп Београд“, на којем би требало да се појаве кључни сведоци. Одлука ваше компаније, објављена 15. децембра, да повуче свој захтев, деловала нам је као разборита пословна одлука.

Према нашим сазнањима, ово је прво суђење повезано са интересима ваше породице у Европи. Осим тога, актуелни министар културе Никола Селаковић, заједно са још троје званичника, налази се на оптуженичкој клупи. И то је преседан: ништа слично се до сада није догодило у нашој земљи.

У овим изузетним околностима, и у истом духу као у нашем претходном писму (од 18. новембра 2025. године), сматрамо својом професионалном дужношћу да вам се данас поново обратимо. Као главно тело које окупља професионалце, стручњаке и научнике из области архитектуре у нашој земљи, придајемо велики значај оваквој врсти транспарентности. Сматрамо да сви инвеститори, укључујући и оне који су раније разматрали улагање, заслужују такав ниво пажљиве провере. Такође сматрамо да је то предуслов да инвеститори могу да буду сигурни да су њихови пројекти у складу са владавином права.

Повлачење ваше компаније представљено је као израз „поштовања према грађанима Србије“, али последице тог пројекта далеко су од разрешених. У претходном писму изразили смо професионалну забринутост због, према нашем мишљењу, очигледних погрешних претпоставки повезаних са комплексом Генералштаба, које стварају ризике, као и због изводљивости пројекта Трумп Хотел Белграде.

Наша процена била је да је ваш пројекат представљао, и да би наставио да представља, финансијски ризик за његове инвеститоре. Догађаји који су уследили, нажалост, додатно су потврдили закључке наше процене.

Налазимо се на критичној прекретници, како за нашу земљу тако и за ваш пословни углед. Најзначајније догађаје током протекле године сажели смо у пет тачака. За сваку од њих ваши саветници могу лако пронаћи додатне информације на интернету.

Јавне претње након вашег повлачења: Непосредно након што је објављено ваше повлачење, председник Србије лично је јавно запретио одмаздом према онима које је сматрао одговорним за пропаст пројекта. Председник је јавно обећао да ће поднети кривичне пријаве против „свих у полицији, тужилаштву и другде“ који су допринели пропасти пројекта. Правни стручњаци довели су у питање да ли таква општа претња има било какво правно утемељење.

У наредним недељама председник је отишао даље у својим провокацијама према правосуђу, изазивајући тужиоце да подигну оптужницу против њега и тврдећи да ће, уколико то учине, помиловати све оптужене. Неколико дана касније председник је отишао још даље, оптужујући само Специјално тужилаштво да је саботирало споразум.

Као што смо објаснили у нашој процени, пројекат је од почетка био лоше осмишљен и управо су то фатални недостаци које би у будућности требало избегавати. Више бисмо волели да смо потенцијалним страним инвеститорима и партнерима видели сигнале учења на грешкама, самокорекције и унапређења.

Агресивна одбрана која се не заснива на доказима: Прва три рочишта била су, нажалост, веома сиромашна садржајем. Још пре подизања оптужнице министар Селаковић понашао се агресивно према тужиоцима. Није се одазвао њиховом позиву 28. новембра, а 2. децембра је са телевизијским екипама дошао испред тужилаштва и, између осталог, назвао их „корумпираним блокадерима“.

На првом рочишту, 4. фебруара, оптужени су се изјаснили да нису криви и тврдили да не постоји правни основ за оптужницу. Током другог рочишта, 16. априла, министар Селаковић опширно је нападао двоје кључних сведока, оптужујући их за финансијске неправилности. Током трећег рочишта, 10. јуна, тврдио је да је поступак политички мотивисан, а потом одбио да одговара на питања тужилаца.

Нећемо коментарисати правну суштину случаја, али ћемо указати на оно што, према нашем мишљењу, такво понашање сигнализира страним партнерима. Уместо да покаже да је Србија функционално пословно окружење којим управљају чињенице и владавина права, понашање оптужених на претходним рочиштима претворило их је у барокни спектакл.

Застрашивање сведока уочи четвртог рочишта: Још од прошлог априла, односно другог рочишта, министар Селаковић доводи у питање интегритет кључних сведока. Више јавно тужилаштво (ВЈТ) је 25. априла, након пријаве Министарства културе, покренуло кривични поступак против кључне сведокиње Естеле Радоњић Живков.

Неколико дана раније припадници Управе криминалистичке полиције, која је под непосредном контролом Министарства унутрашњих послова, отишли су у Републички завод за заштиту споменика културе и одузели документацију која се односила на обнову једног манастира.

Естела Радоњић Живков и њене колеге из Републичког завода успротивиле су се незаконитим налозима да се Генералштабу укине правна заштита, а она је о томе јавно говорила. Почетком 2026. године процуреле поруке показале су да су је министар Селаковић и његови саоптужени омаловажавали, називајући је у једном тренутку „озбиљном усташом“ – што представља веома тешку увреду – због тога што је јавно говорила.

Радоњић Живков је 25. августа позвана на саслушање у Управу криминалистичке полиције, а она и њени правни заступници јавно су изразили бојазан да би могла да буде ухапшена пре 21. септембра. Велике струковне организације из области заштите наслеђа и архитектуре – укључујући и нашу – пружиле су подршку Радоњић Живков и упозориле на оно што сматрају стратегијом застрашивања сведока уочи рочишта 21. септембра.

Ова ситуација додатно погоршава претходно наведени проблем: агресивна одбрана на суду је једно. Али чињеница да министарство главног оптуженог подноси пријаву против кључне сведокиње због случаја који, према нашем мишљењу, делује очигледно фабриковано, додатно нарушава углед Србије као безбедног пословног окружења.

Слабљење и застрашивање правосуђа и институција културе: У месецима након вашег повлачења притисак се са појединаца проширио на институције. Пакет правосудних реформи, неформално познат као „Мрдићеви закони“, убрзано је усвојен у парламенту у јануару 2026. године и њиме је реструктурирано управо тужилачко тело које истражује случај Генералштаб, због чега је Европска комисија званично критиковала те измене као подривање независности правосуђа.

Свет уметности и културе, чији су припадници имали кључну улогу у супротстављању ономе што сматрамо несрећним незаконитостима вашег пројекта, последњих година изложен је све већем застрашивању и притисцима, нарочито унутар званичних институција. Ове године све су израженија страховања да ће Републички завод за заштиту споменика културе бити додатно ослабљен, на пример смањењем буџета.

То није окружење у којем држава одговорно исправља свој курс, већ окружење у којем држава кажњава оне који су штитили закон и покушали да спрече очигледне грешке.

Пројекат који је и даље веома непопуларан и рочиште усред кључне изборне трке: Током протекле године став јавности у Србији није се променио у корист пројекта. Истраживање из децембра 2025. показало је да се готово две трећине испитаника противило плану, чак и пре повлачења компаније Аффинитy Партнерс, а противљење је од тада, према оцени УАС-а, само ојачало.

Студентске и грађанске групе активно припремају нове акције уочи рочишта 21. септембра. Осим тога, рочиште ће бити одржано усред важне изборне трке. После готово две године протеста, актуелни председник расписао је ванредне изборе за 25. октобар.

У тренутку када ово пишемо, главна снага која се владајућој странци супротставља на изборима биће „Студентска листа“, састављена од 250 кандидата које је изабрао студентски покрет, са опсежним програмом у којем мере за борбу против корупције заузимају централно место. Анкете показују да би ти кандидати могли да освоје већину у парламенту.

Покрет који је предводио отпор грађана рушењу Генералштаба и вашем пројекту могао би ускоро да формира владу. Непосредно након вашег повлачења, поједини људи блиски актуелној власти помињали су на телевизији могућност да преиспитате своју одлуку и „вратите се“. Међутим, јасно је да не постоји простор за разматрање нове понуде за исти пројекат (који, као што смо објаснили у претходном писму, није ни требало разматрати).

Као што смо навели прошле године, господине Кушнер, Србија, као и Балкан у целини, имају много првокласних локација на којима се пројекти могу развијати безбедно, уз поштовање прописаних процедура и водећи рачуна о одрживој будућности наших народа. Сама чињеница да је пројекат „Трамп Београд“ разматран на локацији Генералштаба није имала смисла ни са правног ни са техничког становишта. То није ни требало да се догоди.

Све укључене стране, укључујући стране партнере и инвеститоре, имају одговорност да посвете највећу могућу пажњу детаљној провери (дуе дилигенце), а сви они заслужују транспарентност и безбедно пословно окружење.

Сматрамо да је то предуслов за сваки облик здравог пословног односа, заснованог на поштовању људских права, као и домаћег и међународног права, наводи се у писму Удружења архитеката Србије.

Шта се све дешавало

Случај „Генералштаб“ односи се на поступак укидања статуса културног добра зградама Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда, комплексу архитекте Николе Добровића који је тешко оштећен у НАТО бомбардовању 1999. године. Влада Србије је у мају 2024. са америчком компанијом Аффинитy Глобал Девелопмент, повезаном са Џаредом Кушнером, потписала уговор о ревитализацији комплекса, где је био планиран луксузни хотелско-стамбени и пословни пројекат. Влада је 14. новембра 2024. донела одлуку којом је зградама престало својство културног добра.

Тужилаштво за организовани криминал покренуло је поступак због сумње у незаконитости приликом скидања заштите, а 15. децембра 2025. подигло је оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, секретарке Министарства културе Славице Јелаче, в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића и в. д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Александра Ивановића. На терет им се стављају кривична дела злоупотребе службеног положаја и фалсификовања службене исправе у вези са скидањем својства културног добра са зграда Генералштаба. Оптужени су на почетку суђења 4. фебруара 2026. негирали кривицу.

Скупштина Србије је претходно, 7. новембра 2025, усвојила лекс специјалис којим је омогућена реализација пројекта упркос дотадашњим правним препрекама. Међутим, 15. децембра, истог дана када је подигнут оптужни предлог, Кушнерова компанија саопштила је да се повлачи из пројекта, уз образложење да значајни пројекти треба да „уједињују, а не да деле“. Судски поступак против Селаковића и осталих тиме није обустављен и суђење је настављено током 2026. године.

Н1