У петак увече, 28. августа, истиче оперативна лиценца коју је амерички ОФАЦ продужио НИС-у крајем јула и која фактички омогућава Нафтној индустрији Србије да увози и допрема сирову нафту до Рафинерије Панчево.
Иако је НИС на листи санкционисаних правних лица америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) још од јануара 2025. године, сваки пут осим у октобру прошле године лиценце су продужаване и нафтна компанија у већинском власништву руског Гаспрома, што је и разлог што се НИС уопште нашао по санкцијама, је успевала колико толико нормално да функционише и снабдева тржиште Србије.
Оно што сада отежава ситуацију је низак водостај Дунава који онемогућава увоз горива баржама, као и изузетно високе рафинеријске марже, односно високе цене, пре свега дизела на међународном тржишту.
Непродужавање лиценце НИС-у, због тога би могло да се покаже као озбиљнији проблем од санкција у октобру прошле године када није продужена лиценца.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, оценила је гостујући на ТВ К1, да се овог пута одлука о продужењу лиценце очекује у „фото-финишу“.
„Заиста, без обзира на тај неки фото-финиш два, три дана пре истека рока који је амерички ОФАЦ дао, има пуно посла и пуно разговора, и преговора, и разних дешавања у позадини које грађани не виде и не треба да их виде. Оно што грађане занима је да ли има довољно горива на пумпама, и оно што је факат је да, откад су ступиле санкције, односно најављене и успостављене од америчког ОФАЦ-а, то је у јануару 2025, до дана данашњег, значи краја августа 2026, ничега није фалило, без обзира на огроман број проблема с којима смо били суочени“, поручила је министарка додајући да не може да буде сигурна да ли ће бити продужена лиценца, „зато што су увек до краја и до последњег момента те ствари разматрају, пре свега у америчкој администрацији, код које смо до сада имали заиста пуно разумевања“.
У јуну су Република Србија и мађарски МОЛ потписали уговор између акционара који регулише будуће односе у фирми, када или ако, руски власник прода свој удео мађарској нафтној компанији.
Ђедовић Хандановић је напоменула да у овом тренутку банкарске институције траже дозволу од америчке администрације да спроведу своје кораке.
„Неће да преузимају никакав ризик да они можда буду тема неких секундарних санкција“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла је да су у преговоре укључена три актера – америчка администрација, Русија и Гаспром, као и мађарски МОЛ, са којима Србија има јако добре односе.
„Тако да у том троуглу, апсолутно Србија има јако добре односе са свим актерима. И у том смислу ми смо наш део посла завршили. Значи, ми смо рекли да уколико мађарски МОЛ преузме Нафтну индустрију Србије, да Србија већ има потписан уговор о споразуму између акционара и да смо дефинисали на који начин ће функционисати то будуће предузеће. Значи, у том смислу, нисмо камен спотицања“, навела је министарка.
Напоменула је да ће сви који су укључени у ту трансакцију, од финансијских институција, банака и свих осталих, моћи да спроведу неопходне радње када добију дозволе од америчке администрације.
„И то је сад један процес који апсолутно не мора да значи да ће трајати два или три дана. Он може да траје још неки одређени период који је неопходан, или који сви стране сматрају да је неопходан да би се сви кораци испунили, којих је заиста јако пуно“, објаснила је Ђедовић Хандановић.
У овом тренутку због ниског водостаја Дунава, према њеним речима, може да се увезе тек 20 одсто количина који се уобичајено месечно увозе, јер барже могу да раде тек на трећини капацитета.
Осим тога, она додаје и да је НИС повећао прераду у рафинерији на 13.000 тона дневно, што је највиши ниво у последњих годину дана. Она је поручила и да у случају да се не продужи лиценца, држава разматра све сценарије и разговара са НИС-ом којим капацитетом ће да прерађује нафту, колике количине могу бити доступне, колико могу да повуку преко ЈАНАФ-а, као и колике количине деривата су потребне…
Јелена Радун из компаније Радун АВИА која има малопродају истиче да у овом тренутку снабдевање дериватима иде без проблема и да у велепродаји има робе.
„Једино је проблем у маржи. Иако је максимална маржа за малопродавце 21 динар, нама је фактички маржа 12 динара већ дуже време. Разлог је то што уредба ограничава малопродајне, али не и велепродајне цене“, напомиње она.
У случају да НИС не добије продужење лиценце у петак, она истиче да се сутрадан не би осетило, али да би наредних месеци било тешко.
„То смо већ прошли у октобру. НИС је имао резерве и могао је да снабдева тржиште два месеца. Тада су комбиноване резерве НИС-а, робне резерве и увоз деривата. Међутим, сада је и други део године, за разлику од зиме, сада је већа тражња за горивом. Осим тога, сада имамо и проблеме са увозом због ниског водостаја Дунава. Тако да би сада било доста теже него прошле зиме“, напомиње Радун.
Стручњак за енергетику Жељко Марковић да овог пута нема много саопштења нити изјава у вези са преговорима између МОЛ-а и НИС-а, нити назнака да је дошло до помака у њиховим преговорима.
Он указује и на проблем са којим бисмо се сусрели уколико НИС-у не би била продужена лиценца, а то је цена деривата, посебно дизела на међународном тржишту.
„На Блиском истоку велики број рафинерија не ради због рата, а и Украјина је бомбардовала рафинерије у Русији, тако да они не извозе пошто имају проблема са сопственим снабдевањем. Сда они који су се раније снабдевали из тих извора покушавају да набаве гориво код осталих. Повећавање тражње уз смањену понуду довело је до раста рафинеријских маржи и цене дизела, која сада више и не одражава цену кретања сирове нафте на тржишту“, објашњава он.
Данас.рс
