На комеморативном скупу у Новом Саду поводом друге годишњице пада бетонске надстрешнице на згради Железничке станице и погибије 16 особа данас је поручено да трагедија није реч која адекватно описује оно што се догодило 1. новембра 2024. године, већ да је реч о убиству.
"Не, трагедија описује несрећу, случајан догађај, а иза ове речи може вешто да се сакрије реч коју сви тражимо, а то је одговорност. Зато нисмо зажмурили и нисмо прећутали. Догађај који нас је све потресао до сржи није трагедија, није несрећа, није случајност. То је убиство, а убиство тражи кривца, тражи одговорност и тражи правду", рекла је говорница.
Она је подсетила да су, када је одговорност изостала, студенти и грађани одлучили да подигну свој глас и то најпре тишином, и да су ћутали на раскрсницама, одавали пошту излазећи из аутомобила, са радних места, на мостовима, на путевима.
"Возили смо бицикл, корачали и трчали, а 22. децембра 2024. године 100.000 људи на Славији ћутало је заједно. Кроз нашу тишину чула се сва наша туга према погинулима, али и наша љубав према Србији, према њеним становницима, према свима нама. Да се никада не понови и да кривци одговарају за злочин који су учинили", истакла је она.
Она је рекла да су студенти и грађани и када су их многи називали погрдним именима, нападали, тукли, залетали се аутомобилима, били истрајни, јер су знали да правда мора бити задовољена.
"Правда ће бити задовољена јер убиство тражи кривца и одговорни ће пред судом објаснити зашто су нам земљу завили у црно. А ми никада нећемо заборавити и зато ћемо за сваку годишњицу, у свим градовима, у 11.52 да се окупимо и заједничком тишином да кажемо да су вољени, упамћени и никад прежаљени", поручила је говорница.
Према њеним речима, студенти и грађани ће својим примером показати да су спремни и одговорни да стварају боље, срећније и праведније друштво, друштво где никада више неће морати да се позивају институције да раде свој посао и где ниједан човек неће погинути због корупције.
После шеснаестоминутне тишине којом је одата пошта страдалима, хор је извео песму "Цвета трешња у планини", а рецитоване су песме "Похвала свету" Бранка Миљковића и "Што те нема" Алексе Шантића.
На крају комеморативног скупа студенти свих универзитета у Србији положили су венце од белог цвећа за 16 погинулих у паду надстрешнице, а грађани су остављали цвеће и палили свеће.
Нова.рс
