Напад на руски теретни брод у Балтичком мору отворио је ново питање о безбедности поморских путева и могућности ширења војних дејстава на регион који је досад био изван главних зона непосредног сукоба.
Док надлежне службе утврђују околности инцидента, у руским политичким круговима појављују се упозорења да би догађаји у Финском заливу могли да буду почетак знатно озбиљније конфронтације.
Инцидент се догодио у неутралним водама Финског залива, приближно три наутичке миље од руске границе. Руски теретни брод, који се кретао према Калињинградској области, нападнут је са две беспилотне летелице. Иако је пловило претрпело напад, посада је успела да задржи контролу над ситуацијом.
Губернатор Лењинградске области Александар Дрозденко саопштио је да су спасилачке службе упућене према броду, али да евакуација чланова посаде није била потребна. Према његовим речима, морнари су наставили да обављају неопходне радове како би се обезбедио наставак пловидбе.
„Посада брода изводи потребне радове и планира да настави кретање предвиђеном рутом“, изјавио је Дрозденко.
Убрзо се огласио и губернатор Калињинградске области Алексеј Беспрозваних, који је становницима руске ексклаве поручио да инцидент не представља непосредну претњу њеном снабдевању.
Међутим, додатну пажњу привукле су информације о идентитету нападнутог пловила. Балтички медиј Делфи објавио је, позивајући се на естонски Департман полиције и граничне заштите, да је реч о логистичком броду Спарта ИИ.
Према тим информацијама, брод се налазио приближно 20 километара од естонског острва Вајндло када су му се приближиле беспилотне летелице.
Идентитет пловила важан је због његових ранијих активности. Руски војни канал Војни осведомитељ наводи да је Спарта ИИ позната по транспорту наоружања и различитих врста терета за потребе Министарства одбране Русије.
Брод је, према тим информацијама, у више наврата пловио између Русије и сиријске луке Тартус, која је дуго представљала важну логистичку тачку за руско војно присуство на источном Медитерану.
Такве пловидбе настављене су и након одласка бившег сиријског председника Башара ел Асада са власти, што указује на континуитет логистичких активности овог пловила упркос политичким променама у Сирији.
Управо због тога инцидент у Финском заливу добија додатну димензију. Ако је мета заиста била Спарта ИИ, напад се није догодио на било којем трговачком броду, већ на пловилу које се доводи у везу са транспортним операцијама руског војног ресора.
Руски политичар и аналитичар Олег Царјов сматра да би овај догађај могао да означи почетак систематског угрожавања руске поморске инфраструктуре у Балтичком мору.
Према његовој процени, противници Русије могли би да покушају да пренесу образац напада који је већ примењиван у Црном мору на нове поморске правце, укључујући луке и бродове који имају значај за руску војску.
„Мислим да ће после Црног мора планути и Балтик. На систематском нивоу удараће по нашим лукама и флоти на Балтику“, упозорио је Царјов.
Његова процена односи се на могућност да напади на појединачна пловила прерасту у организовану кампању против руског поморског саобраћаја. Такав развој догађаја имао би последице које се не би ограничиле само на војну логистику, већ би могле да захвате и транспортне везе између Калињинградске области и остатка Русије.
Посебну тежину овим упозорењима даје чињеница да је Калињинград географски одвојен од матичне руске територије, због чега поморски путеви представљају једну од његових важних саобраћајних и економских веза.
Иако су регионалне власти поручиле да тренутно нема опасности за снабдевање области, Царјов упозорава на могућност да будући напади буду усмерени управо на систематско угрожавање тих комуникација.
Финска војска: Иза напада на руски теретни брод у Финском заливу вероватно стоји УкрајинаДодатну озбиљност инциденту дају информације о пожару који је избио на броду након напада. Према извештајима финских служби од 22. новембра, свих 16 чланова посаде је евакуисано, а гашење пожара настављено је и наредног дана. Тиме су накнадне информације показале да је ситуација била озбиљнија него што се могло закључити из првог саопштења руских регионалних власти.
Оштећени брод у међувремену је доспео у финске територијалне воде, где су спасилачке службе наставиле интервенцију. Финске власти разматрале су и могућност задржавања пловила, али су од тога одустале због опасности од експлозије или потонућа. Такав развој догађаја додатно је проширио последице напада изван подручја у којем је инцидент првобитно забележен.
Истовремено, остало је отворено питање ко је одговоран за напад. Руска страна означила га је као непријатељску акцију, док идентитет извршилаца и организатора није независно утврђен. Ипак, чињеница да су беспилотне летелице погодиле брод повезан са руском војном логистиком представља основ за озбиљну расправу о безбедности поморског саобраћаја у Балтичком региону.
Царјов сматра да се такви догађаји не могу посматрати одвојено од досадашњих украјинских операција против руских војних и инфраструктурних објеката. Према његовој процени, образац напада који се развио у Црном мору могао би да буде проширен и на Балтик, где се налазе важни руски трговачки и војни објекти.
Посебно забрињава могућност да појединачни напади прерасту у систематске ударе на луке, бродове и друге објекте повезане са поморским транспортом. Тиме би се отворио још један правац војног притиска на Русију, са последицама по снабдевање Калињинграда и активности руске Балтичке флоте.
У руским политичким круговима све чешће се истиче да су претходно постављене црвене линије већ много пута пређене. Полази се од оцене да противник наставља да проширује подручје војних операција управо зато што процењује да руски одговор неће бити довољно снажан да га одврати од нових напада.
Последњих дана украјинске снаге обновиле су и нападе на Кримски мост, што се у Москви посматра као још један покушај угрожавања стратешки важних саобраћајних веза. У том контексту инцидент у Финском заливу добија додатно значење, јер указује на могућност истовременог притиска на руску инфраструктуру на два различита поморска правца.
Питање евентуалног одговора повезано је и са недавним изјавама руског председника Владимира Путина. На конференцији за новинаре одржаној поводом првог трилатералног састанка лидера Русије, Кине и Сједињених Држава, Путин је поручио да више нема основа за договоре са украјинским руководством у Кијеву.
Према његовим речима, будући руски узвратни удари биће болнији од напада које изводе снаге украјинског председника Володимира Зеленског. Таква порука представљена је као упозорење да Москва не намерава да прихвати наставак удара на своју територију и стратешке објекте без одговора.
Међутим, за сада није саопштена конкретна одлука о војној одмазди због напада на брод Спарта ИИ. Остаје отворено да ли ће Русија предузети додатне мере заштите поморских комуникација или ће одговорити нападима на објекте које сматра повезаним са организацијом таквих операција.
Руски званичници: Теретни брод нападнут дроновима у Финском заливуЦарјовљево упозорење да би после Црног мора могао да плане и Балтик зато представља прогнозу могућег ширења сукоба, а не потврду да је нова велика војна операција већ почела.
Ипак, инцидент показује колико је осетљиво питање безбедности руских поморских путева. Напад на брод који се кретао међународним водама, пожар који је уследио и интервенција финских спасилачких служби показују да последице таквих догађаја могу брзо да захвате више држава.
За Калињинградску област најважније остаје очување редовног поморског снабдевања, док се за руско војно руководство отвара питање заштите пловила која обављају логистичке задатке на Балтику.
Уколико се Царјовљева предвиђања остваре и појединачни инциденти прерасту у систематске нападе на руске луке и флоту, Балтичко море могло би да постане ново велико подручје војне конфронтације. Такав развој догађаја додатно би повећао опасност од непосредних инцидената између Русије и држава НАТО, чије се територијалне воде, ваздушни простор и војне активности налазе у непосредној близини руских поморских комуникација.






