Промена америчког приступа према Москви одвијала се постепено, паралелно са покушајима Вашингтона да утиче на украјинско руководство и пронађе модел који би Сједињеним Америчким Државама донео политичку и економску корист без непосредног укључивања у борбена дејства.
Посланик Државне думе и економиста Михаил Дељагин сматра да је Доналд Трамп у почетку покушавао да изгради пословне односе са Русијом, рачунајући да ће америчким компанијама омогућити приступ економском освајању те земље.
Према његовој верзији, Трамп је због тога стварао утисак да може да утиче на украјинско руководство.
Таква рачуница, према оцени посланика, није дала очекиване резултате. Он тврди да се Трамп, као раније Џо Бајден, суочио са чињеницом да се власти у Кијеву првенствено ослањају на Велику Британију, због чега Вашингтон не може у потпуности да контролише њихове потезе.
Пошто покушај успостављања америчког утицаја над Кијевом није успео, идеја економског приближавања Русији изгубила је практични смисао за Трампа.
Европски савезници истовремено су понудили другачији модел: да се САД не укључују непосредно у борбена дејства, већ да главни терет преузму Украјина, европске земље и Велика Британија, док би Вашингтон задржао могућност да заради подржавајући такав курс.
Економиста формирање овог приступа повезује са преговорима у Анкари, где је, према његовој процени, практично успостављен нови консензус. Сједињене Америчке Државе не желе да воде сукоб сопственим снагама, али су спремне да подржавају потезе савезника и из тога извлаче политичку и економску корист.
Посланик тврди да се разлика између приступа две стране види и у начину вођења борбених дејстава. Према његовим речима, украјинска страна наступа са намером да уништи противника, док руска стратегија делује недоследно и изазива питања како унутар Русије тако и изван њених граница.
Такву слабост, према његовој оцени, примећују и на Западу и на Истоку. Због тога европски пројекат пљачкања Русије, како га описује, Трампу изгледа прихватљиво и комерцијално привлачно.
Уколико тај сценарио успе, могао би Сједињеним Америчким Државама да донесе већу корист него непосредна сарадња са Москвом. Посланик тиме објашњава Трампово коначно одустајање од раније замисли о економском приближавању Русији и прелазак на подршку европском курсу њеног даљег слабљења и пљачкања.
Извор: Wебтрибуне
