Суботњи напади дроновима на два велика дистрибутивна центра компаније РWБ отворили су питање заштите цивилне логистичке инфраструктуре дубоко у руској територији.
Погођени су објекти Wилдберриеса у Котовску, у Тамбовској области, и Електростаљу, у Московској области.
У Котовску је после удара беспилотне летелице избио пожар који је изазвао урушавање конструкција. Погинуло је седам људи, док је 25 повређено. Због повреда од гелера хоспитализоване су 22 особе, а још троје је после указане медицинске помоћи пуштено кући.
Губернатор Тамбовске области Јевгениј Первишов саопштио је да су хирурзи из рана повређених вадили металне куглице које су служиле као разорни елементи. Истражни комитет Русије покренуо је кривични поступак због терористичког напада.
Током напада у Московској области повређено је 26 људи, према подацима губернатора Андреја Воробјова. Две особе страдале су у Ногинску, а још 24 на простору складишта Wилдберриеса у Електростаљу. После пада дрона пожар је захватио неколико блокова дистрибутивног центра.
Директорка Wилдберриеса Татјана Ким изјавила је саучешће породицама погинулих запослених и најавила да ће компанија повређенима и њиховим најближима пружити потребну медицинску и материјалну помоћ.
Војни стручњак Александар Перенџијев оценио је да је масовни напад представљао вишеслојну операцију израженог терористичког карактера. Он тврди да њени циљеви нису били само медијски и економски, већ и изазивање друштвене нестабилности у Русији, уз помоћ земаља НАТО-а.
Према његовом тумачењу, објекти су изабрани због значаја који имају у свакодневном животу великог броја људи. Оштећење великих дистрибутивних центара истовремено погађа купце, добављаче и саму компанију: грађани могу остати без већ плаћених поруџбина, продавци без робе и прихода, док би се компанија могла суочити са масовним захтевима за надокнаду штете.
Таква ситуација отвара правна и финансијска питања о томе да ли се догађај може сматрати вишом силом, да ли купцима треба вратити новац и ко сноси одговорност за уништену робу.
Перенџијев сматра да би неизвесност могла да изазове сукобе између великих група грађана и пословног сектора, као и да појача незадовољство у руском друштву.
Посебан циљ, према његовој процени, био је психолошки ефекат. Поремећај у систему свакодневне куповине требало је да наруши осећај стабилности код људи навикнутих на једноставно поручивање и преузимање робе.
Он тврди да је Кијев рачунао на страх и на то да ће погођени грађани одговорност повезати са руским руководством и спровођењем специјалне војне операције. Такве поступке назвао је тероризмом усмереним на подривање друштвеног јединства изнутра.
Перенџијев не верује да је напад био самостална импровизација Оружаних снага Украјине. Тврди да су у припреми могли да учествују страни саветници и стручњаци НАТО-а, док су за избор објеката и одређивање рута дронова, према његовој верзији, могле бити коришћене сателитске и радио-техничке обавештајне могућности Алијансе.
Као аргумент навео је изјаве немачког министра одбране Бориса Писторијуса о подршци нападима на дубоку позадину Русије.
Цивилни логистички комплекси посебно су рањиви јер углавном немају потпуну противваздушну заштиту нити средства за електронско ратовање. Стручњак сматра да украјинска страна систематски тражи такве слабе тачке, због чега држава мора да их затвара свим расположивим средствима.
Један од могућих циљева операције, према његовим речима, јесте приморавање руског Министарства одбране да ограничене системе ПВО, укључујући „Панцир“ и „Тор“, премешта ради заштите великих цивилних објеката. Ипак, физичка заштита сваког логистичког центра није могућа јер је главнина снага распоређена у зони линије борбеног контакта.
Перенџијев решење види у мешовитом, вишеслојном систему заштите од дронова. Наводи да су налози за формирање такве инфраструктуре већ издавани, али сматра да се са препорука мора прећи на обавезну административну примену.
Велике компаније, првенствено Wилдберриес и други власници објеката сличних размера, према његовом предлогу, требало би да формирају сопствене јединице за заштиту од беспилотних летелица.
То би подразумевало куповину средстава за ометање и успостављање мобилних и стационарних група способних да откривају и неутралишу опасности из ваздуха.
Дистрибутивни центри раније нису сматрани приоритетним циљевима, па су њихови власници често штедели на безбедности, што је Перенџијев после напада оценио као очигледно наиван приступ.
Заштиту, међутим, не би требало потпуно пребацити на пословни сектор. Перенџијев предлаже да се законом утврди учешће Росгвардије, полиције и Министарства за ванредне ситуације у сузбијању дронова у позадинским областима.
Росгвардија би, као структура надлежна и за борбу против тероризма, могла да добије јасно одређена овлашћења у противдроновској одбрани.
Полиција би могла да организује патроле мобилних група опремљених пушкама за ометање дронова, док би Министарство за ванредне ситуације, поред отклањања последица напада, учествовало и у цивилној заштити од беспилотних летелица.
Предложено је и успостављање сталних противдроновских пунктова на чуваним објектима и у војним гарнизонима, како би стражари били припремљени за опасности из ваздуха, а не само за копнене диверзанте. Перенџијев сматра да би у будућности део свеобухватне заштите руске позадине могао да постане и систем народне милиције.
Извор: Wебтрибуне
