Свет се налази у стању потпуне непредвидивости, праћен падом бруто друштвеног производа (БДП), растом инфлације и општим падом животног стандарда у свим земљама, оценио је економиста Михаил Леонидович Хазин у разговору са економистом Михаилом Генадјевичем Дељагином у емисији под насловом „Хазин и Делягин: Главный кризис уже здесь и это потеря будущего”.
Према Хазиновим речима, кључни проблем савременог доба јесте потпуни губитак могућности предвиђања будућности.
Анализирајући историјски контекст и механизме глобалног утицаја, Хазин је навео да је Запад победио Совјетски Савез (СССР) специфичним преформатирањем свести, пре свега кроз усађивање људима осећаја стопроцентне и трајне сигурности у сопствену будућност.
Данас је та стабилност нарушена на глобалном нивоу, а економска кретања постају неодржива. Као пример, Дељагин је изнео податке о кретању индустријске инфлације у Сједињеним Америчким Државама на годишњем нивоу за текућу годину: у јануару је износила 3,5 одсто, у марту 6,5 одсто, у априлу 9,5 одсто, док је у мају достигла 13,1 одсто.
Дељагин је нагласио да реални раст цена од преко један одсто месечно представља праг који захтева посебне мере адаптације економије, додајући да су званичне америчке цифре резултат дугогодишњег системског потцењивања реалне инфлације.
У погледу војних и политичких сукоба, саговорници су се осврнули на статус руске специјалне војне операције (СВО). Дељагин је констатовао да је ефикасност руских дејстава значајно порасла последњих недеља, што одражава унутрашње и спољне промене. Армија
Према његовим речима, унутрашњи отпор потиче од структура које су дошле на власт 1991. године са тежњом ка интеграцији са Западом и које не желе руску победу, док спољни фактор карактерише озбиљан раскол унутар самог Запада. Хазин сматра да ће Русија у овом егзистенцијалном сукобу победити, али да ће платити знатно вишу цену у људским животима него што је објективно могло бити плаћено.
Сукоб унутар западног блока рефлектује се и кроз војне инциденте у Црном мору. Дељагин је указао на ситуацију у којој украјински беспилотни чамци под контролом Лондона нападају танкере компаније „Шеврон” који превозе нафту Каспијског нафтоводног конзорцијума, описујући то као нова фазу конфронтације и прикривени рат између Доналда Трампа и Лондона.
На глобалном плану, ситуацију додатно компликују одлуке појединих земаља Европске уније, попут Пољске, Чешке и Бугарске, да прекину финансирање Украјине, док истовремено, како наводи Дељагин, Чешка наставља са финансирањем система „Старлинк”.
Хазин је додао да обнова Вишеградске четворке представља покушај ових земаља да обезбеде компензације од Брисела и Вашингтона, истичући да су те државе на самиту НАТО-а у Анкари понудиле подршку Трампу у замену за финансијску подршку.
Истовремено, геополитичке тензије су ескалирале и на Блиском истоку. Сједињене Америчке Државе су извеле серију удара на положаје у Ирану, таргетирајући системе ПВО, обалско осматрање, противбродске ракете и беспилотне летелице, након напада на комерцијалне бродове у Ормуском пролазу.
Иако је Техеран негирао одговорност за те нападе, иранске снаге су узвратиле ударима на 85 војних објеката САД у Бахреину и Кувајту и обориле америчку беспилотну летелицу МQ-9. Након што је Трамп на самиту у Анкари изјавио да је примирје између САД и Ирана завршено, цене нафте на светском тржишту су забележиле оштар раст. Хазин претпоставља да би ова ескалација могла бити контролисани договор са циљем подизања цена нафте ради остваривања профита на берзи, што директно штети економијама Кине и Европе.
Као куриозитет са поменутог самита у Анкари, наведена је и Трампова грешка према којој је из споразума са Америком наводно изашла „Исламска Република Јапан”.
На унутрашњем плану, Русија се суочава са изазовима у снабдевању горивом. Дељагин је предочио мере којима власти покушавају да амортизују кризу, а које укључују увођење регионалних графика зграде, лимите на пумпама, приоритет за аграр и специјалне службе, забрану извоза и покушаје увоза горива.
Посебно је нагласио опасност од одлуке да се на тржиште пусти бензин стандарда Евро-3, који, према његовим тврдњама, трајно уништава моторе возила, при чему осигуравајућа друштва одбијају исплату штете јер је реч о кршењу техничких упутстава произвођача.
Хазин је оценио да у земљи нема реалног недостатка бензина, већ да је реч о вештачки изазваној паници од стране профитера и делова елите који пропагирају капитулацију пред Западом.
У погледу макроекономског управљања, Дељагин је критиковао рад Министарства економског развоја и централне банке. Изнео је податак да је стопа привредног раста у децембру прошле године, која је омогућила позитиван годишњи биланс, у самом министарству интерно дефинисана као необјашњив „статистички излет”.
Саговорници су критиковали и званичне податке Росстата, означивши их као „фантазијске” још од деведесетих година. Дељагин се присетио јануара 1992. године, када је након либерализације цена реални пад прихода грађана износио два и по пута, док је званична статистика приказала пад од свега 40 процената, што је, према његовом објашњењу, био максимум који је систем управљања могао да прикаже а да се потпуно не уруши.
Као кључну препреку привредном развоју, Хазин је означио деловање руских монетарних власти које спроводе политику јачања рубље ради „хлађења економије”. Он тврди да Централна банка и Министарство економског развоја свесно спречавају прилив рубаља у домаћу индустрију, водећи се принципима Бретонвудског система (ММФ, Светска банка, СТО), према којима све инвестиције морају бити искључиво у доларима.
Хазин је објаснио да је крајем 2022. и током 2023. године влада под вођством премијера Мишустина почела директно улагање рубаља у индустрију, што је моментално покренуло привредни раст, али да финансијске власти сада настоје да те процесе прекину и присиле привреду на конверзију у доларе и одлив капитала ван земље.
У осврту на изјаву првог потпредседника Владе Дениса Мантурова на колегијуму Министарства индустрије и трговине у оквиру „Инопрома” – да је руска индустрија након периода убрзаног раста ушла у сложену фазу структуралне трансформације – Хазин је упозорио на стварно значење тог термина.
Према његовом тумачењу, под синтагмом „структурне трансформације” финансијски регулатори подразумевају ликвидацију наводно непрофитабилних сектора попут прерађивачке индустрије, комуналног сектора и војно-индустријског комплекса, са циљем да у Русији опстану искључиво извоз сировина и финансијске шпекулације које одговарају интересима Запада.
Правда
УкрајинаРуска војска извела ударе на војне циљеве у Кијеву и Одеској области (ВИДЕО)Извор: webtribune.rs
