Домаћа ракија коју је деда чувао за унукову свадбу, печеница коју кум доноси на крштење и други обичаји дубоко укорењени у српској традицији могли би да постану проблем у Републици Српској. Разлог је нови Предлог закона о угоститељству, који је већ изазвао незадовољство угоститеља и најаве противљења у Народној скупштини.
Влада Републике Српске утврдила је крајем септембра Предлог закона о угоститељству, којим се, између осталог, уређује рад свадбених салона и других објеката намењених породичним прославама.
Међутим, највише пажње привукле су одредбе које, према писању „Независних новина“, онемогућавају доношење домаће ракије и печења на прославе у угоститељским објектима.
То значи да би домаћини, уколико закон буде усвојен у предложеном облику, могли да остану без могућности да на свадбу или крштење донесу ракију из сопственог подрума или печеницу припремљену за ту прилику.
„То је неприхватљиво за српски народ“
Међу онима који се противе оваквом решењу је Дарко Бањац, будући посланик коалиције ДНС–НПС, који је за „Независне новине“ најавио да ће тражити измене предложеног закона.
Бањац сматра да се оваквим прописима задире у обичаје који су вековима саставни део живота српског народа.
Посебно је указао на традицију чувања домаће ракије за породична славља и обичај да кум донесе печеницу на крштење.
Према његовим речима, обичаји који се понављају кроз векове временом постају део друштвених правила, због чега сматра да их законодавац не сме занемарити.
Угоститељи постављају питање: Зашто забрањивати нешто што се не продаје?
Незадовољство постоји и међу представницима угоститељског сектора.
Драган Милијаш, члан Управног одбора удружења „Хорека“, објашњава да домаћа ракија коју родитељи или други чланови породице припремају за свадбу није роба намењена продаји.
Његов аргумент је да домаћин таквом ракијом части своје госте, баш као што то чини приликом породичне славе или другог окупљања у сопственој кући.
Угоститељи су, како наводи, предлагали и могућност да домаћини прибаве потврду о здравственој исправности ракије од надлежног института. Ни тај предлог, према његовим речима, није прихваћен.
Милијаш тврди да су представници сектора већ две године настојали да се посебности свадбених и других свечаних салона препознају у законским прописима, али да највећи део њихових примедби није уважен.
Није спорна само ракија
Предлог закона отвара и друга питања која се тичу организације породичних свечаности.
Према наводима представника угоститеља, од организатора прослава могло би се захтевати да прикупљају уговоре које домаћини склапају са музичарима, фотографима, декоратерима и другим пружаоцима услуга.
Угоститељи сматрају да се тиме на власнике салона преносе додатне административне обавезе које не би требало да буду њихова одговорност.
Спорно је и питање радног времена, јер свадбени салони не послују на исти начин као класични ресторани и кафићи.
Шта каже Влада Републике Српске?
Влада Републике Српске саопштила је 24. септембра да је циљ новог закона поједностављивање процедура, унапређење контроле квалитета угоститељских услуга и системско уређење рада салона за посебне прилике.
Предвиђене су и друге новине, међу којима су електронска књига гостију, нова правила категоризације објеката и увођење посебних простора за дегустацију локалних производа.
Ипак, управо одредбе које се односе на традиционалне породичне прославе могле би да изазову највише расправе приликом разматрања закона у Народној скупштини.
Закон још није усвојен
Важно је да је реч о предлогу, а не о пропису који је већ ступио на снагу. Посланици ће имати могућност да предложе амандмане и измене спорних решења.
Остаје питање да ли ће законодавац пронаћи начин да помири захтеве за контролом угоститељства и очување обичаја који имају посебно место у породичном животу Срба.
Одговор ће дати Народна скупштина Републике Српске.
Извори: Независне новине, Влада Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске.
