Док је пажња западних престоница готово потпуно усмерена на Украјину, иза садашњег сукоба остаје много шире питање европске безбедносне архитектуре.
Управо оно би, након завршетка борбених дејстава, могло поново да постане централна тема односа Русије, САД и НАТО-а.
Рат у Украјини траје више од четири и по године, а интензитет конфронтације наставља да расте. Чланице НАТО-а све дубље учествују у подршци Кијеву, док Москва оптужује украјинске власти за повећање броја терористичких напада.
Последице сукоба одавно се не ограничавају на Русију и Украјину, што се види и кроз поремећаје на енергетским тржиштима, проблеме са горивом и раст цена енергената.
Једно од кључних питања остаје ширење НАТО-а на исток. Руска страна годинама тврди да је приближавање војне инфраструктуре Алијансе њеним границама директно угрозило њену безбедност, док САД и европске чланице НАТО-а одговорност за рат приписују Москви.
У руском тумачењу, управо је увлачење Кијева у западну политичку и војну орбиту представљало прелазак границе после вишеструких упозорења Кремља.
Израелски војно-политички експерт Јаков Кедми сматра да се зато садашњи сукоб погрешно посматра као изолована руско-украјинска криза. По његовој оцени, Украјина је само део много ширег сукоба чије је средишње питање будући однос Русије и НАТО-а.
Кедми подсећа на догађаје из децембра 2021. године, када је Москва представила САД и НАТО-у предлоге о безбедносним гаранцијама. Русија је тада захтевала промену војног распореда Алијансе, ограничавање даљег ширења НАТО-а и низ других мера којима би, по руском тумачењу, била уклоњена непосредна безбедносна претња.
Суштина тих захтева није нестала са почетком рата. Кедми сматра да ће се, након завршетка борбених дејстава, документи из 2021. поново појавити на преговарачком столу, јер руска стратегија није ограничена само на Донбас и Украјину.
„Сада су сви заузети Украјином, али није реч о томе. Реч је о враћању Алијансе на границе из 1997. године. Нико то није скинуо са дневног реда“, поручио је Кедми.
Он подсећа и на Мајдан и догађаје који су уследили на Криму, оцењујући да западне земље тада нису сагледале последице сопствене политике. По његовим речима, Русија није одустала од свог плана, а подршку таквом стратешком приступу даје и Кина. Кедми очекује да ће питање бити поново отворено чим се заврше борбена дејства.
Предлози које је Москва изнела у децембру 2021. обухватали су забрану даљег ширења НАТО-а, посебно на државе бившег Совјетског Савеза, ограничења војног ангажовања и инфраструктуре, као и правила о распоређивању ракета средњег и краћег домета и нуклеарног наоружања.
Посебно важан део руских захтева односио се на војну инфраструктуру у државама које су у НАТО ушле после 1997. године. У практичном смислу, то би захватило велики део садашњег источног крила Алијансе.
Пољска, Чешка и Мађарска постале су чланице НАТО-а 1999. године. Касније су Алијанси приступиле Румунија, Словачка, балтичке државе и друге земље централне и југоисточне Европе, укључујући државе настале распадом Југославије. Финска је постала чланица 2023, а Шведска 2024. године.
Због тога израз „повратак на 1997. годину“ не значи једноставно промену линије на политичкој карти. Реч је првенствено о руском захтеву за променом војног присуства и инфраструктуре НАТО-а на територији држава које су Алијанси приступиле након те године, уз ограничавање даљег ширења војног блока.
Година 1997. има и додатну симболику. Тада су Русија и НАТО потписали Оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности, у тренутку када је формално проглашено да две стране једна другу више не сматрају противницима. Истовремено је НАТО наставио политику отворених врата, а убрзо је уследио нови талас проширења.
Управо зато Кедми сматра да западне земље греше ако рачунају да је питање безбедносних захтева Москве нестало због рата у Украјини. По његовој процени, сада је само потиснуто у други план, док ће завршетак борбених дејстава отворити простор за његово поновно постављање.
То би значило да евентуално окончање украјинског сукоба не би аутоматски завршило ширу конфронтацију Русије и Запада. Напротив, тек тада би могла да почне расправа о војном распореду НАТО-а, статусу држава на његовом источном крилу, ракетним системима и правилима будуће европске безбедности.
Кедми зато тврди да ће озбиљнији проблеми за Запад почети управо онда када Русија, после завршетка рата под условима које Москва сматра победом, поново отвори питање 1997. године. Како пише Царград, руски захтеви из 2021. нису заборављени, већ би у таквом сценарију могли поново да постану предмет преговора између Москве и Запада.
Wебтрибуне
