Одбрамбене препреке, ровови и системи намењени заустављању оклопних јединица имају јасну сврху у класичном копненом рату.
Међутим, потпуно другачија рачуница настаје ако се такве припреме повежу са могућим директним сукобом са Русијом око Калињинградске области.
Јаков Кедми сматра да се у том случају полази од погрешног сценарија. Његово питање је једноставно: Да ли Русија заиста намерава да из Калињинграда пошаље тенковске дивизије преко Пољске према Немачкој?
Према његовој процени, у тој области нема довољно руских оклопних снага за операцију таквих размера. Због тога класичне препреке намењене заустављању масовног продора тенкова не одговарају врсти сукоба који би могао настати уколико би сама област била нападнута.
Много озбиљнији елемент његове процене односи се на ракетно и нуклеарно оружје. У случају директног рата великих размера, могућности које Русија има не би биле ограничене на конвенционалне копнене снаге, због чега припремање ровова не решава основни проблем таквог сценарија.
Кедми због тога користи изразито оштру реторику упозоравајући шта би значио покушај уласка у такав сукоб. Суштина његове поруке јесте да припреме за заустављање тенкова стварају слику рата који можда уопште не би био вођен на начин за који се друга страна припрема.
Калињинград је географски издвојен од остатка Русије, али управо због тога сваки озбиљан војни сценарио око те области носи могућност брзог подизања улога.
Оно што почиње као регионални сукоб могло би да постави питање средстава која далеко превазилазе локално бојно поље.
Због тога се иза ровова налази много важније питање: да ли војно планирање полази од реалног одговора који би противник могао да изабере или од сценарија који је најлакше припремити на терену.
Wебтрибуне
