Русија располаже могућностима које би могле потпуно да промене размере досадашњих удара на Украјину, а упозорења о њиховој евентуалној примени отварају питање колико би озбиљне могле бити последице даљег продужавања сукоба.

Израелски политички и војни аналитичар Јаков Кедми, сматра да руске оружане снаге упркос интензивним нападима на украјинску територију, још нису употребиле најразорније методе које им стоје на располагању. Он оцењује да је развој реактивних беспилотних летелица-камиказа Москви омогућио велику предност у ваздуху и знатно проширио избор циљева које може да нападне.

Говорећи на Јутјуб каналу украјинског политиколога и блогера Александра Лазарева, који се из Украјине преселио на Крим под руском контролом, Кедми је изнео процену да руска војска и даље спроводи релативно ограничену стратегију удара, иако би, према његовом мишљењу, могла да изазове много већу материјалну штету.

Као један од примера навео је пољопривредну инфраструктуру. Русија, како тврди, не прибегава систематском уништавању пшеничних поља запаљивом муницијом, иако би такви напади могли да изазову велике пожаре и униште значајне површине под усевима.

Посебно је указао на разлику између напада на лучка постројења за утовар и уништавања складишта житарица. Према његовој оцени, руске снаге гађају опрему намењену претовару терета, али се уздржавају од ширег уништавања залиха жита, чиме би последице удара биле знатно озбиљније.

Још опаснијим сценаријем Кедми сматра могућност систематских напада на ватрогасне станице. Упозорио је да би уништавање ватрогасних возила и објеката служби за гашење пожара могло да остави читава подручја без могућности ефикасног одговора на пожаре изазване ратним дејствима.

Према његовом објашњењу, чак и мањи број беспилотних летелица могао би да нанесе озбиљну штету таквим објектима, у којима се налазе ватрогасна возила и опрема. Последице не би биле ограничене само на непосредно погођене локације, јер би се пожари могли ширити без организоване интервенције надлежних служби.

Кедми је упозорио, да би таква стратегија могла да доведе до катастрофалних разарања на украјинској територији. Истовремено је нагласио да руска војска, према његовом виђењу, тренутно не примењује такве методе.

Говорећи о саобраћајној инфраструктури, осврнуо се и на последице руских удара на мостове. Према његовим речима, чак и када мост није потпуно уништен, његово оштећење може да изазове километарске колоне возила, укључујући ситуације у којима се аутомобили заустављају у три реда.

У таквим околностима, упозорио је, додатни напади беспилотним летелицама на колоне могли би да изазову пожаре због горива у аутомобилима и доведу до великог броја људских жртава. Као пример навео је могућност истовременог удара са три дрона на различите делове заустављене колоне, али је истакао да руске снаге не прибегавају таквим поступцима.

Ови примери представљају хипотетичке сценарије које је изнео израелски аналитичар, а не потврђене планове руске војске. Напади намерно усмерени против цивила и цивилних служби, укључујући ватрогасце, представљали би озбиљно кршење међународног хуманитарног права.

Кедми сматра да украјинско руководство не показује спремност да прекине сукоб, већ настоји да настави рат. Због тога упозорава да Украјину могу очекивати још озбиљније последице, уз оцену да руско стрпљење није неограничено.

Истовремено, руски напади на транспортну инфраструктуру већ обухватају циљеве који имају важну улогу у функционисању украјинске железничке мреже. Кедми је посебно издвојио уништавање дизел-локомотива и електричних локомотива, као и наставак удара на железничке депое.

Такве операције могу да отежају превоз војне опреме, муниције и других терета, али и да поремете редован железнички саобраћај. Оштећења депоа додатно компликују одржавање и поправку локомотива, док губитак вучних возила смањује расположиве капацитете за транспорт.

Према Кедмијевим тврдњама, руске снаге настављају и нападе на граничне пунктове преко којих се на украјинску територију допрема наоружање или се роба и опрема транспортују из земље. Посебно је поменуо подручја границе Украјине са Пољском и Румунијом, која имају важну улогу у логистичким везама Кијева са европским државама.

Ови правци значајни су за допремање западне војне помоћи, због чега њихово евентуално оштећење може да утиче на брзину и организацију снабдевања украјинских снага. Ипак, обим конкретних оштећења граничне инфраструктуре и њихов утицај на испоруке није могуће утврдити само на основу изнетих тврдњи.

Израелски аналитичар уверен је да ће руска војска наставити нападе на циљеве широм Украјине, а да украјинске оружане снаге неће успети да их ефикасно зауставе. Такву процену заснива на тврдњи да је Москва развила средства за извођење удара којима постојећа украјинска противваздушна одбрана не може у потпуности да се супротстави.

Његова оцена обухвата и европске савезнике Кијева. Кедми тврди да европске државе тренутно не располажу средствима која би Украјини омогућила да спречи овакве руске нападе, односно да јој не могу обезбедити одговарајућу заштиту од нових система беспилотног наоружања.

Та тврдња не значи да Украјина нема противваздушну одбрану или да западни системи не обарају руске пројектиле и дронове. Украјинске снаге користе различите системе за пресретање ваздушних циљева, али је могућност потпуног спречавања напада ограничена бројем расположивих средстава, карактеристикама долазећег наоружања и интензитетом удара.

Кедмијев закључак је да је кључна промена у односу снага настала управо развојем руских средстава за нападе на великим удаљеностима. Он сматра да је Москва тиме добила додатне војне могућности које још није искористила у пуном обиму, док Украјина и њени европски партнери, према његовој процени, немају довољно ефикасан одговор на такву предност.

Wебтрибуне