Војни и политички аналитичар Јаков Кедми, у објављеном видео-снимку анализира геополитичке поруке администрације Доналда Трампа и преиспитује дугорочне војне циљеве Руске Федерације на украјинском ратишту.
Кедми наводи да се у анализи деловања Доналда Трампа јавност превише фокусира на његове изјаве, уместо на конкретне потезе које повлачи.
Према његовим речима, Трамп је познат по томе што у кратком року може изнети потпуно супротстављене тврдње, док људе оцењује искључиво црно-бело, често мењајући те категоризације.
Као пример таквог понашања, аналитичар наводи Трампов однос према председнику Северне Кореје, којег је најпре покушавао да унизи, да би касније о њему говорио у суперлативима, што се показало и у његовом нестабилном односу према председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану и украјинском лидеру Владимиру Зеленском.
Због тога Кедми сматра да вербалне карактеризације које Трамп износи не треба узимати за озбиљно, али упозорава да се конкретне одлуке и одобрења морају пажљиво анализирати.
Уколико су тачни извештаји да је Трамп оценио украјинске ударе на руске рафинерије нафте као позитиван развој догађаја, или ако је претходно тражио од руског председника Владимира Путина да не уништава енергетски систем Украјине, то су, према Кедмијевој оцени, чињенице које Русија мора узети у обзир приликом планирања својих корака.
Посебно значајним Кедми означава питање давања лиценце Украјини за производњу противваздушних ракета „Патриот“, наглашавајући да Русија на такве практичне потезе мора реаговати делима на терену, а не уобичајеним вербалним упозорењима.
Он подсећа да су и Трамп и сенатор Марко Рубио поновили базични амерички принцип: ако желите да постигнете нешто у преговорима, примените силу.
Кедми оцењује да је то исправан приступ и препоручује Русији да делује по истом шаблону – да применом што веће силе нанесе максималну штету украјинској власти и војсци како би их приморала на преговоре, истичући да се тиме парадоксално сманјује укупно проливање крви.
На практичном нивоу, руски одговор не би требало да се састоји од дипломатских објашњења или уверавања у добре намере, већ од систематског уништавања украјинске енергетске, транспортне и водоводне мреже, тврди Кедми.
Он илуструје Трампову недоследност и примером Ирана, наводећи да је амерички председник најпре претио тој држави најтежим казнама, да би потом свакодневно понављао неутемељене тврдње како Техеран моли за преговоре и прекид ватре, иако поступци и званичне изјаве Ирана то у потпуности демантују.
Анализирајући тренутну руску војну тактику, Кедми истиче да Москва покушава да спроведе стратешку одлуку сламања украјинског система противваздушне одбране кроз елиминацију залиха ракета система „Патриот“.
Према његовој процени, природан наставак те фазе био би прелазак на знатно снажније ударе на кључне војне и стратешке структуре Украјине. Ипак, он упозорава да се и даље поставља питање где се завршава руска стратегија, а где почиње чиста тактика.
Уколико би Русија зауставила војна дејства и прешла на преговоре одмах након потпуног заузимања Доњецке области, то би, према Кедмијевом мишљењу, значило да је једна тактичка фаза погрешно уздигнута на ниво стратегије.
Он додаје да права стратегија мора бити потврђена конкретним деловањем на терену које води ка јасној победи, јер је у сукобу немогуће да обе стране избегну пораз без остваривања конкретних успеха једне од њих.
Као кључни извор сумње у погледу крајњих руских намера, Кедми наводи то што Москва званично тврди да није одустала од циљева постављених у фебруару 2022. године, док истовремено у први план истиче искључиво статус четири припојене области.
Он наглашава да Русија није покренула војну операцију 2022. године само због те четири територије, нити због стављања под контролу Запорошке нуклеарне електране или заштите Славјанска, подсећајући да је пад Славјанска под украјинску контролу 2014. и 2015. године био директна последица тадашњег руског нечињења.
На крају, Кедми закључује да јавност и даље нема одговор на питање где се налази географска граница руске стратегије – на западној граници Доњецке области, на источној обали Дњепра или на црноморским лукама као што су Одеса, Иличевск и Измаил.
Он поручује да, уколико Русија заиста жели да остане доследна циљевима прокламованим на почетку сукоба 2022. године, њена војна дејства никако не могу бити ограничена само на ослобађање четири поменуте области.
Правда
ПреносимоПОДОЉАКА ОТКРИВА: Зашто Украјина пребацује флоту из Черноморска у ОдесуИзвор: webtribune.rs
