У Вашингтону се разматра потез који би могао да промени досадашњу логику односа са Москвом и преговора о Украјини.
Уместо чекања на завршетак сукоба, америчка администрација разматра могућност да економске интересе укључи у процес много раније, док истовремено остаје отворено питање шта би такав заокрет заиста донео Русији.
Америчке власти разматрају склапање нових пословних споразума са Русијом још пре завршетка сукоба у Украјини. Идеја је да би економски договори могли да покажу да су САД озбиљне у намери да обнове односе са Москвом, док детаљи могућих споразума за сада нису познати.
Руски политиколог Јуриј Светов такав приступ види као „мамац“ и сматра да се суштина америчке стратегије није променила. По његовом тумачењу, Москви се нуди „шаргарепа“ како би пристала на уступке повезане са Украјином, док обећана корист касније може изостати.
Као један од примера наводи споразум о житу. Запад је, како подсећа, обећавао уклањање препрека за извоз руских ђубрива у замену за стварање житног коридора преко Црног мора, али руски део договора није спроведен онако како је Москва очекивала.
Украјина је истовремено добила могућност да настави поморску трговину, док Светов тврди да је хуманитарни коридор коришћен и у околностима напада на руске ратне бродове.
Он у истом контексту указује и на искуство договора из Енкориџа. Русија и САД су, према његовом тумачењу, разрадиле мировни аранжман, али Вашингтон потом није учинио довољно да подстакне Украјину да план прихвати и спроведе, због чега је могућност постизања мира пропала.
„Мислим да нема никаквих стварних корака у том правцу. То је још један мамац. Обећавају нам неке уступке, а истовремено усвајају ‘паклене санкције’ које нису усмерене само против Русије, већ и против земаља са којима она тргује. Пре свега против Кине и Индије“, оценио је Светов.
Посебан проблем види у улози САД у самом сукобу. Вашингтон настоји да наступа као посредник, али истовремено наставља испоруке оружја Украјини, дели са Кијевом обавештајне податке и уводи нове санкције Русији. Због тога Светов сматра да САД нису само неутрални посредник, већ учесник сукоба.
Москва, по његовом мишљењу, ипак не би требало унапред да одбацује иницијативе које се представљају као део мировног процеса. Русија би требало да поздрави сваки корак који може водити преговорима и да размотри предлоге, али без очекивања да ће иза америчких мировних иницијатива нужно уследити конкретне мере.
Светов као додатни аргумент наводи стање билатералних односа током две године колико Доналд Трамп води САД. Америчка администрација, како истиче, није решила ни два релативно једноставна питања која Москва повезује са нормализацијом односа: враћање имовине руске амбасаде коју је америчка страна раније одузела и обнављање директног авионског саобраћаја између две земље.
Истовремено постоје конкретни амерички пословни интереси у Русији. Међу њима су куповина руских ретких и стратешких сировина које се користе у електроници, заједнички пројекти на Арктику и низ других послова од којих би корист могле имати обе стране. Упркос томе, ти пројекти нису реализовани.
Трамп због тога, према Световљевој процени, може да даје различите изјаве о сарадњи, али председник није једини центар одлучивања у америчком политичком систему. Конгрес и структуре које Светов описује као „дубоку државу“ остају изразито непријатељски расположени према Русији и, по његовој оцени, желе наставак посредничког рата против Москве преко Украјине.
Додатну неизвесност представља унутрашња политичка ситуација у САД. Светов оцењује да се Трампов положај убрзано погоршава и да би Републиканска партија на изборима могла да изгуби раније позиције у Конгресу. У таквом развоју догађаја отворило би се и питање могућег импичмента председника.
То непосредно утиче и на вредност евентуалног америчког предлога Москви. Чак и уколико би Трамп понудио споразум који би Русији био интересантан, остало би питање да ли би задржао довољно политичке моћи и утицаја да обезбеди његово спровођење.
Реалистичнију могућност Светов види у договорима у формату Русија–Кина–САД, јер сматра да би присуство Пекинга смањило ризик да једна страна касније одустане од преузетих обавеза. Потенцијална прилика за такав развој догађаја могла би да се појави већ у новембру, када је предвиђен самит АПЕК-а.
Уколико би се на маргинама тог скупа састали председник Русије Владимир Путин, председник САД Доналд Трамп и кинески лидер Си Ђинпинг, Светов сматра да би тај формат могао да отвори простор за конкретне споразуме. Тиме би економске понуде, преговори о Украјини и шири односи три велике силе могли да буду повезани у исти дипломатски процес.
Wебтрибуне
