Нова мађарска влада, предвођена премијером Петером Мађаром, оптужила је бившег премијера Виктора Орбана да је годинама прикривао право стање државних финансија и оставио земљи далеко већи буџетски дефицит него што је званично приказивано.
Према писању Финанциал Тимес-а, Мађар тврди да је претходна влада јавности представљала да ће буџетски дефицит у 2026. износити прво 3,7 одсто, а затим пет одсто бруто домаћег производа (БДП), док су интерне процене показивале да ће он бити знатно већи. Након ревизије коју је спровела нова администрација, установљено је да би дефицит премашио осам одсто БДП-а да у међувремену нису одблокирана замрзнута средства Европске уније.
„Лагали су Мађаре. Бројеви буџетског дефицита које је Орбанова влада јавно представљала, они који су се налазили у званичним документима и оно што данас видимо немају никакве везе једни с другима“, поручио је Мађар у видео-обраћању објављеном на Фејсбуку.
Рупа у буџету од 2.090 милијарди форинти
Колико су јавне финансије оптерећене показали су и најновији подаци мађарског Централног завода за статистику, које је пренео портал 444.ху.
Према тим подацима, дефицит опште државе у првом тромесечју достигао је 2.090 милијарди форинти, односно око 5,2 милијарде евра, што представља чак девет одсто БДП-а.
У поређењу са истим периодом прошле године, буџетски мањак повећан је за 838 милијарди форинти (око 2,1 милијарду евра), односно за 3,1 процентни поен.
Највећи део дефицита односи се на централну управу, чији је минус износио 2.492 милијарде форинти (око 6,2 милијарде евра), док су локалне самоуправе и фондови социјалног осигурања забележили суфицит.
Приходи расли, али расходи много брже
Приходи државе у прва три месеца године достигли су 9.327 милијарди форинти (око 23,3 милијарде евра), што је 11,5 одсто више него годину раније.
Раст је забележен готово у свим категоријама: приходи од ПДВ-а порасли су за 133 милијарде форинти, приходи од пореза на доходак повећани су за 171 милијарду форинти, доприноси за социјално осигурање увећани су за 321 милијарду форинти, док су остали приходи порасли за 331 милијарду форинти.
Међутим, расходи су расли много брже од прихода.
Укупна државна потрошња достигла је 11.417 милијарди форинти, односно око 28,5 милијарди евра, што представља раст од чак 18,7 одсто у односу на исти период претходне године.
Посебно се издвајају: раст трошкова зарада запослених у јавном сектору за 38,5 одсто, при чему је значајан део последица исплате додатних накнада припадницима безбедносних служби; повећање социјалних давања за 15,1 одсто; и раст осталих државних расхода за готово 28 одсто.
Истовремено, државне инвестиције смањене су за више од четвртине.
Тежак пут ка евру
Мађар је на власт дошао после априлских избора уз обећање да ће сузбити корупцију, обновити односе са Европском унијом и дугорочно омогућити Мађарској улазак у еврозону.
Међутим, буџетски дефицит који премашује седам, односно осам процената БДП-а представља озбиљну препреку том циљу, будући да правила Европске уније захтевају да дефицит буде испод три одсто.
Министар финансија Андраш Карман оценио је да је стање јавних финансија „највећи изазов на путу Мађарске ка евру“ и најавио да ће ребаланс буџета бити представљен до краја августа.
Економиста КБЦ банке Давид Немет сматра да ће смањење дефицита бити постепено и да би Мађарска могла да се приближи граници од три одсто тек око 2030. године.
Иако су финансијска тржишта позитивно реаговала на промену власти, аналитичари упозоравају да ће нова влада морати да спроведе вишегодишњу фискалну консолидацију како би стабилизовала јавне финансије и вратила поверење инвеститора.
Nova.rs
