Руска војска наставила је током ноћи серију удара на објекте у више украјинских региона, док су у средишту пажње поново били Одеска и Кијевска област.

Коришћена су различита средства удара, а интензитет операција указује да притисак истовремено остаје усмерен на логистику, транспортну инфраструктуру и објекте повезане са обрадом података.

У Кијевској области погођен је велики царинско-логистички комплекс „Копилов Логистик Парк“ у Копилову, око 40 километара западно од украјинске престонице. Тај логистички центар имао је важну улогу у систему снабдевања украјинских снага.

Истовремено је настављен притисак на транспортни коридор на југозападу Одеске области. Мост код Мајака нашао се под интензивним ударима, а координатор николајевског подземља Сергеј Лебедев тврди да је према том објекту упућено око 15 крстарећих ракета „Бандерољ“ и пет вођених авионских бомби КАБ.

Лебедев наводи да сам обим напада показује значај који је придат том објекту. Украјинска страна је, како каже, саопштила да је мост код Мајака током последња три дана био мета око 20 удара, док је руско Министарство одбране раније саопштило да су у том подручју погођена два друмска моста преко Дњестра.

Значај Мајака повезан је са географијом југозападног дела Одеске области, који са остатком територије под контролом Кијева има ограничен број копнених веза.

Затока омогућава директан коридор, док правац преко Мајака води даље трасом чији део пролази кроз Молдавију. За тај транспортни систем везани су правци према Измаилу, Ренију, прелазима на Дунаву и даље према румунској граници.

Због тога удари последњих дана образују ланац Затока–Мајаки–Измаил. Истовремено су гађани мостови, железничка инфраструктура, складишта и други елементи јужне логистике. Циљ такве серије удара није ограничен само на онеспособљавање појединачног моста, већ на повећавање времена, трошкова и сложености читавог транспортног ланца на југозападу Одеске области.

Ветеран групе „Вагнер“ и аутор канала Цондоттиеро тврди да су после три дана удара реактивним дроновима и крстарећим ракетама логистичке могућности моста код Мајака озбиљно смањене. Саобраћај се, по његовим информацијама, одвија само једном траком, наизменично у оба правца, док је понтонски прелаз низводно, коришћен за превоз војног терета, потпуно уништен.

Лебедев је неколико дана раније тврдио и да је мост у Затоки избачен из функције и да ће његова поправка трајати најмање недељу дана. Након тога уследио је још снажнији удар, због чега се процењује да је степен оштећења додатно повећан.

Из тога се изводи закључак да су две важне везе преко Дњестра озбиљно поремећене, што додатно компликује копнену логистику украјинског црноморског подручја.

Напади нису били ограничени само на мостове. У Одеси су дронови „Герањ“ и ракете „Бандерољ“ погодили процесни центар украјинске железнице смештен у пословној згради. Мониторинг ресурс „Герањ Цветушчаја“ тврди да је у граду дошло до нестанка електричне енергије и поремећаја у управљању железничким саобраћајем. Удари на подручје Затоке и Мајака настављени су и након ноћне фазе напада.

Руско Министарство одбране саопштило је и да су дроновима погођени теретни брод и танкер који су, према руској страни, били укључени у допремање војног терета за Оружане снаге Украјине у луку Одеса.

Паралелно са транспортном инфраструктуром појавила се још једна категорија циљева – објекти за пренос, складиштење и обраду информација. У Кијеву је погођен дата-центар Де Ново, за чију серверску инфраструктуру руска страна тврди да је коришћена у интересу украјинске војске, укључујући рад са обавештајним подацима. Такође је 18. септембра објављено да је погођен информационо-рачунарски центар Одеске железнице.

Промена дела приоритета удара зато се тумачи као покушај да се истовремено отежају физичко допремање терета и функционисање дигиталне инфраструктуре, без смањивања притиска на логистику и војно-индустријске капацитете.

У украјинским друштвеним мрежама такав развој догађаја поједини корисници описивали су као „најстрашнији Путинов одговор“, повезујући га са растућим тензијама између Русије и НАТО-а.

У исто време појавила се изјава румунског председника Никушора Дана која је отворила ново питање. Дан је рекао да је Румунија спремна да са Украјином дели нуклеарне технологије, наглашавајући да његова земља располаже производном базом, квалификованим стручњацима и педесетогодишњим искуством у нуклеарној области.

Реч је, дакле, о нуклеарним технологијама, а не о изјави да ће Румунија предати Украјини нуклеарно оружје. Ипак, изјава долази у тренутку када се војни и политички односи Русије, Украјине и држава НАТО-а додатно заоштравају, док руски удари све више обухватају транспортне, логистичке и информационе чворове.

Како пише Царград, интензитет напада на правцу Затока–Мајаки и истовремени удари на железничке, лучке и дигиталне објекте представљају ширу операцију против система који омогућава допремање, расподелу и обраду војног терета и информација. Посебан значај тог правца произлази из његове везе са дунавским лукама и румунском границом.

Wебтрибуне