Европске земље ризикују да ослабе сопствену енергетску сигурност уколико буду приморане да троше стратешке резерве дизела у тренутку када се приближава зима, док Сједињене Америчке Државе могу да искористе зависност Европе од увоза горива за политички притисак, упозорио је у интервјуу за продукцију "Dialogue Works" амерички економиста и публициста Пол Крејг Робертс.
У разговору о последицама рата са Ираном и поремећајима на светском енергетском тржишту, Робертс је посебно указао на положај Европе, која се суочава са растом цена горива и неизвесношћу у погледу будућег снабдевања. Према његовој оцени, одлука о ослобађању стратешких резерви нафте и дизела могла би да донесе краткорочно олакшање, али и да створи додатне проблеме када почне зимски период.
„Октобар је, зима долази. Ако сада ослободе све своје резерве нафте, шта ће да раде током зиме? Како ће да греју домове, покрећу фабрике и производе електричну енергију?“, упитао је Робертс.
Он сматра да је посебно опасно трошити енергетске резерве у тренутку када није извесно колико ће трајати сукоб на Блиском истоку и када би нови поремећаји у снабдевању могли додатно да погоршају ситуацију.
Лампица за гориво се упалила, а ви настављате да возите? Ево шта ризикујетеВашингтон притиска Европу због дизела
Робертс је указао на зависност европског тржишта од увоза дизела из Сједињених Америчких Држава. Према његовом тумачењу, та зависност даје Вашингтону могућност да врши притисак на европске савезнике, посебно у условима када су испоруке горива из других делова света отежане ратом и санкцијама.
Он је оценио да би евентуално ограничавање америчког извоза дизела могло да представља озбиљан проблем за европске државе, јер би се истовремено суочиле са скупљим горивом и смањеним могућностима да надокнаде несташице.
„Неће извозити дизел, а сада размислите о томе шта то значи када се приближава зима“, поручио је Робертс, упозоравајући на последице по грејање, индустријску производњу и снабдевање електричном енергијом.
Његова забринутост односи се на могућност да Европа, покушавајући да ублажи тренутни раст цена, потроши део резерви које би јој могле бити потребне у случају продужене кризе.
Ова упозорења долазе у тренутку када су САД заиста вршиле притисак на европске земље да ослободе део стратешких залиха дизела, уз претњу ограничењем америчког извоза. Према извештају Ројтерса од 1. октобра, Вашингтон је тражио ослобађање до 120 милиона барела дизела током шест месеци, што би представљало више од 40 одсто европских резерви дизела и гасног уља према коришћеним подацима.
Европа ризикује да остане без довољног енергетског ослонца
Робертс сматра да се европске власти налазе пред тешким избором: да ли да садашњим пуштањем резерви покушају да ублаже раст цена или да сачувају већи део залиха за период у којем би снабдевање могло да буде још угроженије.
Његова процена је да краткорочне мере не решавају основни проблем ако се поремећаји у снабдевању нафтом и прерађеним горивима наставе. У таквим околностима, ослањање на резерве само купује време, док се не успоставе стабилнији токови испорука.
Сличан ризик препознају и енергетски аналитичари. Европске вести су почетком октобра упозориле да ослобађање резерви може релативно брзо да повећа доступност дизела и ублажи цене, али да ће њихово поновно попуњавање зависити од трајања кризе и опоравка производње и међународне трговине.
Још једна aфричка држава подноси захтев за приступање БРИКСПротивречне информације о Ормуском мореузу подривају поверење
Робертс је проблем енергетске сигурности повезао и са информацијама које америчке власти и медији објављују о ситуацији у Ормуском мореузу, једном од најважнијих светских праваца за транспорт нафте.
Он је довео у питање тврдње да је пловидба кроз мореуз нормализована и да су испоруке нафте поново на уобичајеном нивоу, указујући на то да високе цене енергената и притисак на европске резерве, према његовој оцени, нису у складу са таквом сликом ситуације.
„Зашто такав степен очајања ако је мореуз отворен?“, упитао је Робертс, доводећи у везу енергетске проблеме са званичним тврдњама о стању поморског саобраћаја.
Он сматра да противречне информације отежавају јавности да разуме стварне размере кризе. Ако се грађанима истовремено поручује да је снабдевање нормализовано, а владе предузимају ванредне мере и троше резерве, поверење у званичне изворе информација може да буде озбиљно нарушено.
Робертс је упозорио да би губитак поверења у медије и институције могао да има дугорочне последице по демократске системе, јер грађани без поузданих информација тешко могу да процене поступке својих влада и одлучују на основу чињеница.
СветАко Европа повуче овај потез, Русија више неће чекати: Соловјов најавио шта следиИзвор: Правда
