Руски председник Владимир Путин три пута је повукао потезе који су Кини помогли да избегне озбиљне енергетске, војне и политичке проблеме, оцењује кинески портал Соху, наводећи да је управо због тога руски лидер стекао велику популарност међу кинеским становништвом.
У Пекингу се посебно памте три тренутка: дугорочни гасни споразум који је Кини обезбедио копнени правац снабдевања енергентима, убрзана испорука ловаца Су-35 у време заоштравања ситуације у Јужном кинеском мору и руска подршка током пандемије 2020. године.
Путин је у мају поново боравио у државној посети Кини. Соху је тај долазак описао као његову 21. државну посету, док су кинески званични извори навели да је реч о укупно 25. Путиновом путовању у ту земљу. Председник Кине Си Ђинпинг тада је поручио да су односи Москве и Пекинга достигли нову фазу стратешке сарадње.
Руски гас као осигурање од поморске блокаде
Први потез који кинески аутори издвајају догодио се 2014. године, када је Пекинг тражио стабилан извор енергената који не зависи од поморских путева под контролом или утицајем западних држава.
Кину је посебно забрињавала могућност блокаде Малајског мореуза, кроз који пролази велики део нафте и гаса намењених кинеском тржишту. У случају озбиљног сукоба са Сједињеним Америчким Државама, прекид тог правца могао би да погоди индустрију, саобраћај и електроенергетски систем земље.
Русија је у том тренутку са Кином закључила тридесетогодишњи уговор о испоруци природног гаса, процењене вредности око 400 милијарди долара. Споразум је предвиђао да руски Гаспром Кини годишње испоручује до 38 милијарди кубних метара гаса.
Пет година касније почео је да ради гасовод „Снага Сибира“, чиме је Кина добила велики копнени канал снабдевања који не пролази кроз мореузе, океанске руте и зоне у којима доминира америчка морнарица.
За Пекинг тај гасовод зато није само комерцијални пројекат. Он представља стратешко осигурање за случај прекида поморског транспорта и покушаја енергетског притиска на Кину.
Према тумачењу портала Соху, Путин тада није само продао гас великом купцу, већ је Кини омогућио да ублажи једну од својих највећих стратешких слабости – зависност од увоза енергената морским путем.
Су-35 стигли раније док је расла напетост са САД
Други случај везан је за заоштравање ситуације у Јужном кинеском мору средином прошле деценије. Кинески војни авиони све чешће су се сусретали са америчком авијацијом, док је Пекинг процењивао да његове снаге још немају потпун одговор на технолошки напредне америчке летелице.
Кина је зато са Русијом закључила уговор о куповини 24 вишенаменска ловца Су-35, вредан приближно две милијарде долара. Авиони су Кини били потребни због великог домета, снажних радара, могућности електронског ратовања и маневарских способности.
Првобитни план предвиђао је каснији почетак испорука, али су прва четири авиона стигла у Кину већ крајем децембра 2016. године. Кинески војни извори тада су потврдили да су четири руска ловца испоручена 25. децембра.
Кинески новинари и војни аналитичари тврдили су да Су-35 може да открива стелт авионе, укључујући амерички Ф-22, на великим удаљеностима и да својим системима електронског ометања отежава њихов рад.
Кинески пилоти одмах су почели интензивну обуку, а Су-35 су потом укључени у патролирање и војне задатке изнад Јужног кинеског мора. Кинеско ратно ваздухопловство званично је 2018. објавило да су ти ловци упућени у борбене патроле у том подручју.
Соху оцењује да је убрзана испорука помогла Кини да брзо ојача ваздушно присуство у региону и смањи техничку предност америчке авијације. У Пекингу се због тога тај потез Москве представља као помоћ пружена у тренутку када је војни притисак у Јужном кинеском мору нагло растао.
Москва стала уз Пекинг током пандемије
Трећи случај догодио се почетком 2020. године, када се Кина нашла под снажним међународним притиском због избијања пандемије.
Док су поједине западне државе оптуживале Пекинг да је одговоран за ширење вируса и захтевале истраге, одштету и политичку одговорност, Москва није подржала покушаје међународне изолације Кине.
Русија је пружала политичку подршку Пекингу и одбацивала кампању којом је Кина унапред проглашавана кривцем за светску здравствену кризу. Две државе размењивале су информације, медицинску опрему и стручну помоћ, иако је помоћ током пандемије ишла у оба правца – Кина је касније послала лекаре и медицински материјал Русији.
У кинеској јавности посебно је одјекнуло то што Путин није променио политички однос према Пекингу у тренутку када су се оптужбе против Кине шириле светом. Русија је наставила да подржава кинеске ставове у међународним институцијама и да кризу не користи за политичко удаљавање.
Соху зато енергетску сарадњу, испоруку ловаца Су-35 и подршку током пандемије представља као три кључна тренутка у којима Москва није напустила Пекинг када се Кина суочавала са озбиљним притисцима.
Гасовод је Кини дао алтернативу поморским путевима, руски ловци су ојачали њену позицију у Јужном кинеском мору, а политичка подршка током пандемије помогла јој је да издржи покушаје међународне изолације.
Управо су ти потези, према кинеском порталу, разлог због којег се Путин у Кини не доживљава само као председник суседне државе и стратешког партнера, већ као лидер који је у три преломна тренутка стао уз Пекинг онда када му је помоћ била најпотребнија.
Интермагазин
