Пуковник Даглас Мекгрегор оценио је у видео-разговору да последња обраћања Владимира Путина указују на промену начина на који Москва посматра наставак сукоба у Украјини.
Према његовом тумачењу, руски председник сматра да је период током којег је Русија поступала методично и опрезно омогућио земљи да сачува економску стабилност и истовремено изгради војне капацитете потребне за наредну фазу.
Мекгрегор тврди да је Путин опрез претходних година повезивао са потребом очувања структуре руске економије, животног стандарда и просперитета, док је за изградњу потребних снага и способности било потребно време. По његовом тумачењу Путинових порука, Москва сада сматра да су ти циљеви остварени.
Амерички пуковник оцењује и да западне санкције нису оствариле резултате које су њихови заговорници очекивали. Он сматра да су државе и привредни субјекти током времена пронашли начине да заобиђу ограничења и наставе економску активност, посебно у случају Русије.
Мекгрегор је Путинове разговоре са ветеранима протумачио и као знак растућег притиска унутар Русије да се војна операција води одлучније.
Посебну пажњу посветио је Путиновим изјавама о могућој будућности западних делова Украјине. Мекгрегор наводи да је руски председник говорио о могућности да поједине територије у будућности поново буду повезане са Пољском, Мађарском, Румунијом или Словачком.
Такве изјаве изазвале су негативне реакције, али их Мекгрегор посматра првенствено кроз историју, културу, језик и идентитет становништва тог дела Европе.
Као пример значаја историјског памћења навео је сопствено искуство из времена ваздушне кампање на Косову. Тада је, како каже, покушавао да разуме због чега догађаји стари неколико векова и даље снажно утичу на политичке и етничке односе на Балкану.
Његов закључак био је да амерички приступ често потцењује колико су историјски догађаји присутни у савременом европском политичком животу.
Исти принцип Мекгрегор примењује на Украјину. Подсећа да су велики делови територије данашње Украјине током историје били повезани са Пољско-литванском државом и другим политичким целинама.
Он прихвата Путинову тезу да Украјина током значајног дела историје није функционисала као национална држава у данашњем смислу, већ као сложен простор чије су области често биле подељене између различитих политичких центара.
Мекгрегор сматра да се историјска сложеност одражава и на данашњи идентитет становништва појединих области. Посебно је издвојио Мађаре који живе у Украјини, тврдећи да међу њима постоји жеља за поновним повезивањем са Мађарском.
Истовремено је нагласио да не заговара систематско разбијање Украјине, иако процењује да би нека врста територијалне реорганизације на крају могла да се догоди.
Према његовој процени, Запад погрешно полази од претпоставке да очување постојећих граница у сваком случају представља једини пут ка стабилности.
Мекгрегор тврди да се дугорочна политичка решења понекад постижу управо доношењем одлука које узимају у обзир историјске, етничке и регионалне околности.
У разговору је изнео и причу коју је, према сопственим речима, добио од познаника који се недавно вратио из Европе. Мекгрегор тврди да је група украјинских војника ушла у једно место, поставила украјинске заставе и направила фотографије које је требало да покажу да насеље није под руском контролом.
Према тој причи, након доласка руских снага група се предала, а заробљени војници говорили су да желе крај рата.
Он из тога изводи ширу процену да међу људима непосредно погођеним сукобом постоји снажна жеља да борбе престану, али тврди да такво расположење нема довољан утицај на политичке центре одлучивања у Вашингтону, Паризу, Берлину и Лондону.
Истовремено оптужује западне медије и владе за одржавање политике која омогућава наставак сукоба.
У разговору је отворено и питање могућности политичког споразума. Саговорници су подсетили да је непосредно после почетка руске војне операције 2022. постојала могућност разговора о украјинској неутралности и руским безбедносним интересима, док данас оцењују да је политички простор за такве разговоре знатно ужи.
У таквим околностима могућност наставка војног решавања сукоба постаје све већа.
Мекгрегор, међутим, не очекује да ће војни фактор сам одредити коначан исход. Његова шира теза јесте да ће способност Запада да настави спољне сукобе све више зависити од унутрашњих економских прилика.
Уколико финансијски и друштвени проблеми постану доминантни, сматра он, владе ће бити приморане да средства и политичку пажњу преусмере са ратова у иностранству на проблеме код куће.
Wебтрибуне
