Гласине о повратку генерала Сергеја Суровикина из Африке у Москву отвориле су питање могућих промена у руском војном врху.
У први план поново долази организација система противваздушне одбране, чија је улога током Специјалне војне операције добила знатно већи значај него у мирнодопским условима.
Једна од могућности о којој се говори јесте поновно формирање снага ПВО као посебног рода војске, 11 година након њиховог спајања са Ратним ваздухопловством и стварања Ваздушно-космичких снага Русије. У том случају отворило би се и питање ко би могао да преузме команду над новом структуром, а међу именима која се помињу налази се управо Суровикин.
Идеја о издвајању ПВО заснива се на потреби да се под јединствену команду ставе јединице Ваздушно-космичких снага и снага беспилотних система које обављају сличне задатке. Таква организација омогућила би заједнички развој копнених система ПВО, беспилотних система којима противваздушна одбрана располаже и авијације са људском посадом која учествује у заштити ваздушног простора.
Руски војни експерт Михаил Онуфријенко сматра да различите структуре и правци унутар Министарства одбране морају прецизније да ускладе своје задатке. По његовој процени, управо би недостатак такве координације могао да буде предмет промена у блиској будућности.
„Промене су сазреле“, оцењује Онуфријенко, очекујући и кадровске промене и појављивање нових команданата. Међутим, када је реч о могућности да Суровикин преузме ПВО, одбија да изводи закључке на основу гласина и јавног помињања појединих кандидата.
Он сматра да се иза различитих кандидатура налазе различити интереси и снаге које покушавају да одређене људе промовишу за поједине функције. Због тога јавну расправу о томе ко ће заузети коју позицију, док нема званичне одлуке, види пре свега као ствар медијске пажње, а не као поуздану основу за закључивање.
Промене у Министарству одбране, међутим, сматра знатно широм појавом од обичне замене једног имена другим. Долазак министра одбране Андреја Белоусова и серија хапшења која је уследила представљају, по његовом мишљењу, показатељ процеса који може захватити много већи део војног система.
Сличне промене, оцењује, очекују и Генералштаб, као и команданте различитих родова војске. Разлог види у искуствима стеченим током Специјалне војне операције, која се радикално разликује од мирнодопских околности и показује да поједини команданти не одговарају функцијама које заузимају.
Због тога питање будућег положаја Суровикина представља само један део много шире приче. Онуфријенко је уверен да ће промена бити, али сматра да нема смисла сводити читав процес на судбину једног генерала, јер постоји још много способних команданата који тренутно не учествују у Специјалној војној операцији.
Како пише Царград, могућност реорганизације ПВО појавила се управо у тренутку када су почеле да круже информације о Суровикиновом повратку из Африке. Уколико противваздушна одбрана заиста поново постане посебан род војске, таква одлука не би представљала само кадровску промену, већ и озбиљну реорганизацију једног од најважнијих сегмената Оружаних снага Русије.
Wебтрибуне
