Руски напади на украјинску инфраструктуру улазе у нову фазу, а последњи догађаји показују да би последице по велике градове могле бити знатно озбиљније него што се раније очекивало.
Руске снаге су почетком октобра извеле серију напада на мостове преко Дњепра, усмеравајући беспилотне летелице на саобраћајне правце од којих зависи свакодневно функционисање украјинских градова. На мети су се нашли Јужни и Северни мост у Кијеву, као и један мост у Запорожју.
Напади су почели 1. октобра, када су руски дронови погодили подручје Јужног моста у украјинској престоници. Удари су настављени наредних дана, док је 3. октобра погођен и Северни мост, који повезује две обале Дњепра.
Кијевске власти биле су приморане да потпуно или делимично ограниче саобраћај на више прелаза, што је изазвало велике гужве и поремећаје у јавном превозу. Посебно је значајан Јужни мост, преко којег пролази и линија метроа, због чега његово затварање утиче на знатно више грађана него прекид обичне друмске везе.
Ситуација се додатно погоршала 6. октобра, када је руски дрон погодио мост у Запорожју. Градске власти саопштиле су да је оштећена коловозна површина, а саобраћај је обустављен и преусмерен на алтернативне правце.
Руско Министарство одбране је 7. октобра саопштило и да је извело ваздушни удар на мост који повезује леву обалу Дњепра са острвом Хортица у Запорожју. Москва тврди да је тај објекат коришћен за пребацивање украјинског војног људства и опреме, док независна потврда свих детаља руског саопштења није доступна.
Посебну забринутост изазива употреба нових млазних беспилотних летелица, које се разликују од ранијих споријих модела. Њихова већа брзина скраћује време за реакцију противваздушне одбране и додатно отежава заштиту великих инфраструктурних објеката.
Мостови у Кијеву имају изузетан значај јер Дњепар дели престоницу на два велика дела, између којих свакодневно путују стотине хиљада људи. На левој обали живи приближно милион становника, док се велики део административних институција и пословних активности налази на десној.
Дуготрајно затварање прелаза зато не би погодило само путнички саобраћај. Поремећаји би се пренели на снабдевање продавница, доставу робе, рад хитних служби и транспорт опреме неопходне за функционисање града.
Украјински председник Владимир Зеленски оценио је да Москва настоји да прошири нападе на инфраструктуру која омогућава нормалан живот становништва. Он је упозорио да су, поред енергетских објеката, угрожени и саобраћај, комуникације, здравствене установе и друге јавне службе.
Овакав развој догађаја посебно забрињава украјинске власти уочи зиме, када се очекује додатно оптерећење енергетског и комуналног система. Истовремени поремећаји у снабдевању електричном енергијом и друмском саобраћају могли би знатно да отежају отклањање последица нових напада.
Ипак, досадашњи удари нису довели до рушења великих кијевских мостова. Њихова оштећења и привремена затварања показују да за озбиљан поремећај саобраћаја није неопходно потпуно уништење мостовске конструкције.
Управо у томе лежи опасност нове фазе ваздушних напада: поновљени удари на кључне прелазе могу да ограниче кретање људи и робе чак и када мостови остану физички очувани. Уколико се такви напади наставе, украјинске власти суочиће се са све тежим задатком да истовремено одржавају транспорт, снабдевање и основне градске службе.
Wебтрибуне
