Русија је затражила изручење девет високих представника Међународног кривичног суда у Хагу, укључујући председницу те институције Томоко Акане, што је изазвало оштар протест Јапана.
Захтев Москве отворио је нови дипломатски спор у тренутку када се међународни суд суочава са све снажнијим политичким притисцима.
Руско Генерално тужилаштво упутило је 8. октобра захтев Министарству правде и безбедности Холандије, као и надлежним органима неколико других држава. Москва тражи притварање и изручење судија и бивших високих функционера који су раније осуђени у одсуству пред руским правосуђем.
Јапан је већ наредног дана званично реаговао, оценивши поступак руских власти као неприхватљив. Заменик главног секретара јап
анске владе Масанао Озаки изјавио је да је Токио више пута упозоравао Москву да су мере против представника Међународног кривичног суда неправедне.
Озаки је нагласио да ће јапанске власти наставити консултације са судом и државама потписницама Римског статута. Није искључио ни могућност нових дипломатских протеста уколико Русија настави да инсистира на изручењу.
Међу особама чије изручење Москва захтева налазе се некадашњи председник суда Пјотр Хофмањски и бивши тужилац Карим Кан. На списку су и садашњи потпредседници суда Росарио Аитала и Рен Алапини-Гансу, као и неколико других судија.
Сукоб је започео након одлуке Међународног кривичног суда од 17. марта 2023. године, када су издати налози за хапшење руског председника Владимира Путина и руске комесарке за права деце Марије Лвове-Белове. Суд их терети за ратне злочине повезане са незаконитом депортацијом и премештањем украјинске деце у Русију.
Москва одбацује оптужбе и оспорава надлежност суда, пошто Русија није чланица Римског статута. Руске власти покренуле су сопствене кривичне поступке против представника институције у Хагу, а Московски градски суд изрекао им је затворске казне у одсуству.
Правни положај читавог случаја додатно је сложен чињеницом да се седиште суда налази у Холандији, држави која признаје његову надлежност. Руски захтев за изручење зато не значи да ће тражене особе аутоматски бити ухапшене или предате Москви.
Томоко Акане изабрана је за председницу Међународног кривичног суда у марту 2024. године, на трогодишњи мандат. Јапан је међу државама које подржавају рад ове институције, а још 2022. године придружио се земљама које су суду упутиле ситуацију у Украјини на разматрање.
Нови сукоб долази у тренутку када је Вашингтон такође појачао притисак на Међународни кривични суд. Америчка администрација је 9. октобра увела опсежне санкције тој институцији, укључујући ограничења финансијских трансакција и приступа америчким технологијама.
Тиме се суд у Хагу нашао под истовременим притиском две велике силе које оспоравају поједине његове поступке и надлежности. За Јапан, чија држављанка предводи институцију, руски захтев представља додатно дипломатско питање у већ оптерећеним односима са Москвом.
Даљи развој догађаја зависиће пре свега од одговора Холандије и других држава којима су упућени захтеви. За сада нема потврде да је нека од њих прихватила руски захтев за изручење, али спор већ отвара озбиљна питања о међународној правосудној сарадњи и заштити независности судија.
Webtribune
