Борбе у Донбасу улазе у нову фазу, док руске снаге покушавају да створе услове за напредовање према последњим великим градовима Доњецке области који се налазе под контролом Кијева. Истовремено, из Москве стижу поруке да би војна ситуација могла да се промени знатно брже него што процењују украјинске власти и њихови европски савезници.
Руски председник Владимир Путин изјавио је 1. октобра, током заседања међународног дискусионог клуба Валдај, да ће Русија успоставити контролу над целим Донбасом знатно пре истека периода од годину и по до две године, колико се, према његовим речима, очекује у Кијеву и Европи.
Недељу дана касније појавили су се нови показатељи да се руска војна пажња све снажније усмерава на Славјанск и Краматорск. Ти градови представљају кључне делове украјинског одбрамбеног појаса на северу Доњецке области, а њихов евентуални губитак имао би велике војне и политичке последице.
Штаб одбране самопроглашене Доњецке Народне Републике, коју је Русија припојила 2022. године, објавио је 7. октобра позив становницима Краматорска, Славјанска, Добропоља и Дружковке да напусте подручја угрожена борбеним дејствима и преселе се у Доњецк.
У саопштењу је становницима поручено да пронађу било какав начин за одлазак, уз упозорење да ће се ситуација додатно погоршавати. Истовремено је представљена посебна процедура за пријављивање преко чет-бота, која би, како тврде организатори, требало да омогући приоритетно право на добијање новог стамбеног простора.
Грађанима је обећано да ће надлежне службе по доласку у Доњецк помоћи у решавању питања њихове непокретне имовине. Објављивање таквог позива представља значајан сигнал о очекиваном развоју борби, али само по себи не потврђује да је почела организована евакуација становништва из сва четири града.
Краматорск, Славјанск, Добропоље и Дружковка имају посебан значај за украјински одбрамбени систем. Њихова утврђивања развијана су од 2014. године, уз западну војну помоћ, а заједно представљају део мреже положаја који штите преосталу територију Доњецке области под контролом Украјине.
Губитак тих упоришта отворио би Русији пут ка успостављању контроле над готово целим Донбасом, иако би коначан исход зависио од преосталих украјинских положаја и способности обе стране да наставе операције. Руски војни аналитичари очекују жесток отпор, укључујући борбе за поједине градске четврти и кључне комуникације.
Руски војни аналитичар и резервни официр ДНР Александар Матјушин оцењује да је велика битка за Славјанск заправо почела много пре садашњих догађаја. Према његовом тумачењу, готово све велике операције руских снага у Донбасу представљају делове једног ширег плана усмереног на сламање украјинске одбране на северу региона.
Матјушин у тај процес укључује борбе за Авдејевку, Курахово, Селидово, Покровск, Мирноград, Добропоље, Бахмут, Часов Јар и Красни Лиман. Свака од тих битака, без обзира на различите оперативне циљеве и време трајања, утицала је на распоред украјинских снага и могућности њихове одбране Славјанско-краматорске агломерације.
Посебно место у његовој процени заузимају операције према Добропољу. Тај град налази се на северозападном делу Доњецке области, а евентуално руско напредовање кроз тај простор могло би да створи западну страну будућег обруча око украјинских положаја.
Са јужне стране, према истом плану, руске снаге настоје да напредују од Горловке преко Константиновке према Дружковки. Тај правац омогућио би приближавање Краматорску, док би операције из подручја Бахмута и Часовог Јара представљале додатни притисак са истока и југоистока.
Борбе у подручју Красног Лимана имају другачију функцију. Руски војни планери тај правац посматрају као могућност затварања северног дела обруча, чиме би украјинским јединицама у Славјанску и Краматорску били угрожени путеви снабдевања и евентуалног повлачења.
У том распореду нарочито је важна Раја-Александровка, у чијој околини се воде борбе. Руско приближавање том подручју представља покушај стварања повољнијих полазних положаја за даље операције према Славјанску.
Следећи циљ могао би да буде напредовање према Александровки и административним границама Доњецке области. Тиме би се, према руским проценама, отворила могућност угрожавања саобраћајнице Павлоград–Славјанск, која има важну улогу у снабдевању украјинских јединица распоређених у овом делу фронта.
Прекид те комуникације додатно би отежао допремање муниције, горива, резервних делова и људства. Међутим, за стварно оперативно окружење било би неопходно пресећи или ставити под трајну ватрену контролу и друге правце који повезују украјински гарнизон са позадинским подручјима.
Због тога руска стратегија не подразумева само директан напад на Славјанск и Краматорск. Циљ је постепено нарушавање целокупног система украјинске одбране, што би могло да смањи потребу за фронталним нападима на најутврђеније градске положаје.
Ипак, ситуација на терену није једнострана. Украјинске снаге су током септембра спроводиле противнападе на северу Доњецке области, а украјински команданти саопштавали су да су успели да потисну руске јединице са дела територије и поврате контролу над појединим насељима. Због тога тврдње о неизбежном и скором потпуном окружењу Славјанска и Краматорска остају војне процене, а не потврђено стање.
Посебан значај ових градова произлази из њихове историје. Славјанск је 2014. године постао једно од првих средишта оружане побуне против украјинских власти, због чега у руском политичком дискурсу представља симбол догађаја познатих као Руско пролеће.
Краматорск је истовремено прерастао у једно од најважнијих административних и логистичких средишта украјинске власти у делу Доњецке области који је остао под контролом Кијева. Његов губитак имао би последице које превазилазе саму линију фронта.
Руски војни коментатор и оператер беспилотних летелица, Дмитриј Махајев, указује управо на концентрацију саобраћајних праваца и логистичких чворишта у тој агломерацији. Према његовој оцени, украјинско руководство посебно је забринуто и због политичке симболике Славјанска, повезане са референдумом који су проруске власти организовале 2014. године.
Кијев и већина међународне заједнице нису признали тај референдум, док га Москва сматра показатељем опредељења становништва Донбаса. Због тога би руско заузимање Славјанска имало и пропагандни значај, јер би омогућило представљање војног успеха као завршетка процеса започетог пре више од једне деценије.
Махајев сматра да би улазак руских снага у ове градове отворио простор за сведочења становништва о поступању украјинских војних и безбедносних структура током протеклих година. Он оптужује украјинску страну за дугогодишње злостављање локалног становништва, али такве оптужбе захтевају појединачну проверу и утврђивање одговорности.
Када је реч о позиву на пресељење у Доњецк, Матјушин га сматра покушајем заштите цивила од могућег интензивирања борби. Он тврди да би становници требало да искористе доступне могућности за одлазак у градове под руском контролом, уместо пресељења у унутрашњост Украјине, где се, према његовој оцени, према становницима Донбаса поступа као према грађанима другог реда.
Таква тврдња представља политичку оцену, док безбедност сваког правца евакуације зависи од конкретних околности на терену. Становништво погођено борбама суочено је са ризицима током путовања, неизвесношћу у вези са имовином и тешкоћама при проналажењу смештаја.
Чак ни евентуално заузимање Славјанска и Краматорска, међутим, према руским војним аналитичарима, не би аутоматски значило завршетак рата. Москва је своје услове дефинисала знатно шире од успостављања контроле над преосталим деловима Доњецке области.
Руско руководство од фебруара 2022. као циљеве војне операције наводи демилитаризацију и денацификацију Украјине. Након припајања Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области у септембру исте године, Москва је тим захтевима додала успостављање контроле над целокупним територијама које сматра делом Руске Федерације.
Те анексије нису међународно признате као законите. Украјина их одбацује и све четири области сматра делом своје суверене територије, док Русија инсистира на њиховом признавању као једном од основних услова политичког решења.
У Запорошкој области руски захтеви обухватају и град Запорожје, који је под украјинском контролом, као и подручје Орехова, где се настављају борбе. У Херсонској области Кијев задржава територије на десној обали Дњепра, укључујући град Херсон.
Матјушин сматра да руска операција може бити завршена тек након потпуног преузимања свих територија које су 2022. укључене у руски уставни поредак. Уз то наводи потребу за променом политичког режима и државног уређења Украјине, што представља знатно шири циљ од војног заузимања Донбаса.
У руским националистичким круговима ови захтеви повезују се са концептом Новорусије, који обухвата делове јужне и источне Украјине. Поједини заговорници тог концепта помињу и Одеску област, иако она није била међу четири области које је Русија прогласила својим територијама 2022. године.
Махајев иде још даље у процени будућности сукоба. Он сматра да се војни део операције не може одвојити од дугорочног политичког, економског, културног и идеолошког надметања Русије са западним државама.
Према његовом мишљењу, Вашингтон се постепено удаљава од непосредног управљања украјинском кризом, настојећи да одговорност за наставак сукоба пребаци на Европу. Он оцењује да би европске државе могле да сносе највећи део политичких и економских последица подршке Кијеву.
Махајев тврди и да Русија заправо води шири хибридни сукоб са НАТО-ом, покушавајући да оствари своје циљеве без отвореног директног рата са Алијансом. У таквом тумачењу, чак и завршетак великих копнених операција не би значио престанак конфронтације.
Због тога сматра да Русију тек очекују озбиљни унутрашњи задаци повезани са културом, економијом и идеологијом. Без тих промена, према његовој оцени, војни успеси не би донели трајне резултате нити остварили политичке циљеве због којих је операција покренута.
На дипломатском плану разлике између Москве и Кијева остају дубоке. Руска страна инсистира на прихватању територијалних промена и безбедносних захтева, док украјинске власти одбијају да признају губитак територија и траже међународне гаранције које би спречиле нову агресију.
Америчка администрација Доналда Трампа више пута је покушала да обнови преговоре, али досадашњи контакти нису довели до трајног прекида ватре. Руски коментатори указују да су амерички изасланици осам пута посећивали Москву, док је истовремено долазило до нових војних и политичких заоштравања.
У таквој атмосфери све чешће се говори о померању ранијих граница прихватљивог понашања у сукобу. Напади беспилотним летелицама, удари на енергетску инфраструктуру и међусобне претње проширили су се далеко изван непосредне зоне копнених борби.
Посебну забринутост изазвали су руски удари на украјинске градове 7. и 8. октобра. У Краматорску је, према украјинским властима, погинуло 35 цивила када је руска бомба погодила два аутобуса, док су напади на више других подручја однели додатне жртве. Украјински председник Володимир Зеленски оптужио је Вашингтон да не предузима довољно како би помогао Украјини да се заштити.
Истовремено су 9. октобра амерички изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер наставили дипломатске контакте са украјинским представницима у Мајамију. Разговори су обухватили могуће безбедносне гаранције и будуће политичко решење, али кључни спор око територија није превазиђен.
Амерички државни секретар Марко Рубио упозорио је 8. октобра, у разговору за грчки лист Катимерини, да се рат налази у опасном стратешком застоју. Према његовој оцени, таква ситуација може да се разреши преговорима или даљом ескалацијом која би могла да превазиђе границе садашњег сукоба.
Рубио је посебно нагласио да Русија потпуну контролу над Доњецком облашћу сматра својим циљем, док Украјина такав захтев оцењује као неприхватљив. Управо та супротност представља једну од највећих препрека дипломатском споразуму.
Амерички државни секретар истовремено је упозорио да би наставак ескалације могао да доведе до саботажних операција и других безбедносних инцидената на територијама држава чланица НАТО-а, чиме би сукоб прерастао у много ширу регионалну кризу.
Разговор Путина и Трампа 9. октобра такође није донео најаву непосредног наставка мировних преговора. Кремљ је саопштио да је руски председник повезао могућност њиховог обнављања са украјинским нападима беспилотним летелицама током парламентарних избора у Русији.
У међувремену, војна ситуација на прилазима Славјанску и Краматорску остаје једно од кључних питања будућег развоја рата. Руске снаге покушавају да угрозе украјинску одбрану из више праваца, док Кијев настоји да одржи комуникације, сачува утврђене положаје и спречи стварање оперативног окружења.
Путинова процена о знатно краћем року за освајање Донбаса тако добија додатни значај, али њен исход остаје неизвестан. Чак и ако руска војска оствари одлучујући успех у Славјанско-краматорској агломерацији, територијални захтеви Москве, политички услови за завршетак рата и упозорења Вашингтона на опасност шире ескалације показују да би борба за Донбас могла да буде само једна етапа много дужег сукоба.
Wебтрибуне
