Руски председник Владимир Путин издао је ново упутство државним и војним структурама које би могло да утиче на будуће одлуке Москве у вези са сукобом у Украјини.
Истовремено је током посете помоћном командном пункту Здружене групе снага саслушао најновији извештај о стању на фронту, укључујући напредовање руских јединица у правцу Славјанска.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је да је Путин наложио да се спроведе детаљна анализа степена укључености сваке стране која, према руској оцени, подстиче Кијев на наставак борбених дејстава. Песков је нагласио да ће резултати те анализе бити потребни за доношење одговорних одлука.
Такво упутство указује да Москва намерава да процени улогу сваке државе или савезника Кијева појединачно, а степен њихове укључености могао би да представља један од елемената на основу којих ће Русија одређивати будуће политичке, војне или друге одговоре према тим актерима.
Песков је пренео и Путинову изјаву да ће, што више Оружане снаге Украјине буду изводиле нападе на инфраструктуру, Русија бити приморана да шири безбедносну зону.
У руској интерпретацији то подразумева даље померање линије безбедности како би се подручја са којих се могу изводити напади удаљила од руске територије, што практично значи заузимање додатне територије Украјине ради формирања шире безбедносне зоне.
На истом састанку командант групе снага „Југ“, генерал Сергеј Медведев, известио је Путина да се предње јуришне јединице 3. армије налазе осам километара од Славјанска. Према његовим речима, од Северјска у западном правцу јединице 3. армије напредовале су укупно 22 километра.
Медведев је додао да предње јуришне јединице извршавају задатке на удаљености од осам километара од Славјанска. Тај извештај поднет је током Путинове посете помоћном командном пункту Здружене групе снага у петак.
Иако руске власти за сада говоре само о спровођењу анализе и доношењу будућих одлука на основу њених резултата, поједини аналитичари указују на могући хипотетички сценарио у којем би Москва закључила да одређена западна држава директно подстиче или учествује у наставку рата.
У случају да би Русија као одговор предузела војне акције против такве државе, посебно уколико је реч о чланици НАТО-а, постојала би опасност од директног сукоба Русије и Алијансе.
Због потенцијалног ширења сукоба на више држава, такав развој догађаја поједини стручњаци сматрају једним од могућих путева ка много ширем, па чак и глобалном рату.
Међутим, такав сценарио у овом тренутку представља претпоставку, а не потврђен исход или најављену одлуку Москве.
Извор: Wебтрибуне
