Бивши амерички обавештајни официр Скот Ритер оценио је да Сједињене Америчке Државе губе контролу над кризом на Блиском истоку, док Иран јача своју позицију у Ормуском мореузу и развија способности за наставак дуготрајног сукоба. У интервјуу је упозорио да би евентуални нови америчко-израелски напад на Иран могао да доведе до још тежих последица по регион, укључујући додатно слабљење Израела и дестабилизацију Саудијске Арабије.
Говорећи о извештајима да је више трговачких бродова погођено у Ормуском мореузу и Оманском заливу, Ритер је оценио да сама чињеница да се пловила потапају показује колико је ситуација озбиљна. Према његовим речима, Иран је у позицији да одлучује који ће бродови пролазити кроз један од најважнијих поморских коридора на свету, док Вашингтон нема војну способност да једноставно наметне своју вољу.
„Иран контролише Ормуски мореуз. Бродови неће пролазити осим ако Иран то не дозволи“, поручио је Ритер, оцењујући да америчка стратегија није донела резултате.
Криза у овом пролазу има директне последице по светску економију јер се њиме транспортује велики део глобалних енергетских залиха. Продужена блокада или озбиљно ограничење пловидбе могли би да изазову нови скок цена нафте и горива, додатно оптерете индустрију и погоршају економске проблеме у Европи и Азији.
Ритер је одбацио тумачење да Иран нападима на бродове првенствено покушава да утиче на предстојеће америчке изборе за Конгрес. Према његовој оцени, Техеран настоји да обезбеди контролу над Ормуским мореузом и да примора САД да смање војно присуство на Блиском истоку, а не да одређује исход америчке унутрашње политике.
Могући напад на Иран могао би да погорша кризу
Коментаришући извештаје о разговорима између израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и америчког председника Доналда Трампа о могућој новој заједничкој војној операцији против Ирана, Ритер је упозорио да би такав потез могао да се претвори у стратешки неуспех.
Он сматра да Вашингтон има све мање простора за дуготрајну војну кампању, нарочито ако се узму у обзир потрошња прецизне муниције и ризици од иранских ракетних напада. Израел би, према његовој процени, био посебно изложен уколико би Иран покренуо продужене и координисане ударе.
Ритер је оценио да би израелске залихе средстава противваздушне одбране могле да буду исцрпљене за недељу или две у условима интензивне кампање. Та процена зависи од обима и трајања напада, али је, према његовом тумачењу, кључни проблем то што би израелска одбрана морала да одговори на претње које долазе из различитих праваца и са различитих висина.
Он је указао и на промене у иранској војној индустрији, тврдећи да Техеран све више ослања производњу ракета и дронова на подземне објекте. Таква децентрализација, према његовој оцени, отежава противнику да једним таласом напада уништи производне капацитете.
Ритер сматра да Иран сада има већу способност да настави производњу и током рата, док су САД и Израел потрошили значајан део својих војних ресурса. Због тога верује да би нова кампања против Ирана могла да нанесе додатну штету америчким и израелским снагама, а да не постигне циљ уништавања иранских ракетних капацитета.
КИЈЕВ ПОСТАЈЕ ПАКАО ЗА ЖИВОТ: Нестаје воде, саобраћај је обустављен, а нема струје (ВИДЕО)Саудијска Арабија под притиском
Посебно оштре оцене Ритер је изнео на рачун Саудијске Арабије, чију је безбедносну ситуацију повезао са нападима јеменског покрета Ансаралах на нафтну и другу критичну инфраструктуру. Позивајући се на извештаје о ударима на саудијске циљеве, укључујући објекте повезане са компанијом „Арамко“, оценио је да Ријад показује озбиљне слабости у одбрани.
Према његовим речима, власт престолонаследника Мухамеда бин Салмана у великој мери почива на способности да обезбеди сигурност земље и наставак прихода од нафте. Ако се покаже да држава не може да заштити сопствену инфраструктуру, то би могло да угрози политички положај саудијског руководства.
Ритер је изнео прогнозу да би наставак притиска на Саудијску Арабију могао да доведе до дубоке унутрашње кризе, па чак и распада садашњег политичког поретка. Такође је оценио да би напад на Иран уз саудијску помоћ могао да изазове одмазду која би додатно угрозила нафтну инфраструктуру краљевства. Реч је о његовој процени могућег развоја догађаја, а не о потврђеном исходу.
Он је довео у питање и могућност да Саудијска Арабија добије пресудну војну помоћ од других регионалних сила. Према његовом мишљењу, Турска не би желела да троши своје војне ресурсе у сукобу у Јемену, док би слање пакистанских или египатских трупа створило велике логистичке проблеме. Страни војници би се, како је навео, суочили са тешким тереном, дугим линијама снабдевања и противником који добро познаје локалне услове.
Ритер је скептичан и према улози израелских обавештајних службеника и команданата који би, према наводима из интервјуа, могли да помогну Саудијској Арабији. Оценио је да таква сарадња сама по себи не може да промени однос снага на терену, а могла би додатно да наруши углед саудијског руководства у делу становништва које је непријатељски настројено према Израелу.
Трамп тражи излаз из енергетске кризе
Америчке унутрашње прилике, према Ритеровој оцени, снажно утичу на спољну политику Доналда Трампа. Високе цене бензина и дизела представљају политички проблем за Белу кућу уочи избора за Конгрес, па Трамп покушава да пронађе начине да повећа понуду горива и ублажи притисак на тржиште.
Ритер сматра да евентуални договор са Русијом о испорукама дизела не би решио суштину проблема. Такве мере види као привремене потезе који не могу да замене политичко решење кризе у Ормуском мореузу и окончање напада на енергетску инфраструктуру у региону.
Он је упозорио да би раст цена енергената могао да погоди не само САД већ и Европу, Јапан, Јужну Кореју и друге економије зависне од увоза енергије. Уколико се криза продужи, последице би могле да се прошире са тржишта горива на индустријску производњу, транспорт и ширу економску стабилност.
Ритер је истовремено оценио да се Вашингтон постепено удаљава од директног ангажмана у Украјини. Као један од показатеља навео је ограничења у коришћењу система „Старлинк“ и могуће промене у размени обавештајних података са Кијевом. Према његовој процени, смањење америчке подршке додатно би отежало украјинске операције дроновима и противваздушну одбрану.
Он сматра да Европа нема капацитет да у потпуности надокнади евентуално повлачење америчке подршке и предвиђа да би се Украјина могла суочити са брзим погоршањем војне ситуације. Истовремено је критиковао западне војне анализе које, по његовом мишљењу, често полазе од политичких претпоставки уместо од реалних односа снага на терену.
Политичка криза у САД и неизвесна будућност Израела
Говорећи о америчким изборима за Конгрес, Ритер је оценио да би губитак контроле над Представничким домом за Трампа значио готово непрекидне политичке сукобе и покушаје опозива. Ако би демократе освојиле довољну подршку и у Сенату, сматра да би председник могао да се суочи са још озбиљнијом претњом свом положају.
Он је упозорио да све дубља поларизација америчког друштва смањује простор за политички компромис и повећава ризик од дуготрајне институционалне кризе. Ипак, могућност увођења ванредног стања или спречавања нормалног функционисања Конгреса представио је као сценарио који би зависио од будућих политичких одлука, а не као извесан исход.
На крају интервјуа Ритер се осврнуо на нову израелску стратегију националне безбедности, у којој се, према опису саговорника, заговара смањење зависности од САД и јачање домаће војне индустрије. Он је оценио да Израел нема довољну економску, технолошку и индустријску основу да самостално замени америчку војну подршку.
Према његовим речима, погоршање односа са делом међународне заједнице и могуће слабљење партнерстава са арапским државама додатно би ограничили израелске могућности. Ритер сматра да је идеја о потпуно самосталној израелској одбрани нереална без снажне спољне подршке.
Главна порука његове анализе јесте да се истовремено продубљују енергетска, војна и политичка криза, док САД, Израел и њихови регионални партнери покушавају да одговоре на више међусобно повезаних проблема. У таквим околностима, упозорава Ритер, нови напад на Иран могао би да прошири сукоб уместо да га оконча.
УкрајинаБРИТАНСКИ АНАЛИТИЧАР: Зеленски у паници! Без америчких обавештајних података и „Старлинка”, Украјина би се урушила за неколико недеља! Зеленски у паници!Извор: Правда
