Независни војни аналитичар и бивши инспектор Уједињених нација за оружје Скот Ритер изнео је у разговору објављеном на Јутјубу оштре процене геополитичких и војних тензија између Сједињених Америчких Држава, Израела и Ирана, коментаришући наводе из америчких медија и недавне изјаве званичника у Вашингтону.
Повод за разговор била је објава у медију Вол стрит Журналу да је председник САД Доналд Трамп упознат са опцијама за рат пуног обима против Ирана, али да се определио за наставак преговора.
Ритер је оценио да плана за рат пуног обима заправо нема, назвавши те наводе медијском манипулацијом. Он је објаснио да САД немају потребне војне капацитете, копнене дивизије и гориво за дуготрајну копнену кампању таквог обима, јер су залихе прецизног наоружања већ значајно исцрпљене у претходним операцијама и не могу се брзо надокнадити.
Осврћући се на интервју потпредседника САД Џеј Ди Венса у подкасту Бена Шапира, у којем је Венс наговестио да Меморандум о разумевању представља куповину времена и решавање економских питања пре потенцијалног повратка сукобу након међуизбора за Конгрес, Ритер је истакао да то доказује неспособност Вашингтона да поштује међународне договоре.
Према његовим речима, документ који је требало да означи 60 дана прекида ватре и прекид непријатељстава америчка страна третира само као паузу за допуну резервоара нафте и ресурса.
Ритер тврди да Иран није неспремно прихватио такав сценарио, већ да паузу користи за јачање сопствене економије и војске. Он је навео да је Техеран недавно успешно извео флоту нафтних танкера из Персијског залива на отворено море и остварио значајне приходе од продаје нафте на глобалном тржишту.
Говорећи о предлозима појединих пензионисаних америчких официра, попут генерала Кита Келога и генерала Кина на телевизији Фоx Неwс, да би САД могле заузети острво Карк или друга јужна иранска острва ради контроле Ормушког теснаца и притиска на иранску економију, Ритер је нагласио да је то војно неизводљиво.
Он је објаснио да би свака операција искрцавања Десантних јединица на острва била изложена непрекидним ударима иранских ракетних система који се не могу неутралисати, при чему би аеродроми за прихват војника постали мете у првим минутима напада.
Ритер подсећа на историјске примере попут Операције у Лаосу 1972. године, десанта на острво Кох Танг или напада хеликоптера Апацхе на Карбалу 2003. године, где су хеликоптерске снаге претрпеле тешка оштећења и губитке од стране непријатељске одбране.
Говорећи о четири ваздушна напада које су Сједињене Америчке Државе извеле на иранске положаје на југу земље након проглашења прекида ватре, Ритер је изнео детаљну процену разлога због којих је Американцима постало немогуће да дубље продиру у ваздушни простор Ирана.
Он је објаснио да је америчка доктрина сузбијања непријатељске противваздушне одбране (СЕАД) примарно заснована на откривању, ометању и уништавању радарских система.
Међутим, када су САД исцрпеле своје залихе оружја за нападе са безбедне удаљености (стандофф wеапонс), Иран је променио тактику и прешао на системе са електрооптичким и инфрацрвеним навођењем за аквизицију циљева.
Према Ритеровим речима, управо у том тренутку Американци су почели да губе летелице, што их је приморало да хитно затраже прекид ватре јер су у потпуности изгубили ваздушну предност.
Он је додао да су иранске ПВО снаге ову транзицију извеле у строгој тајности, због чега су америчке снаге сада принуђене да делују искључиво по периферији иранске територије, користећи оно мало преосталих пројектила дугог домета.
Ритер је одбацио тврдње Венса да је Иран „непредвидив“, оценивши да је Техеран био изузетно предвидљив и да америчка администрација користи такву реторику како би од сопствене јавности прикрила сопствену немогућност да оствари војне циљеве.
Он наводи да је администрација примарно фокусирана на предстојеће међуизборе за Конгрес, где би у случају губитка већине у Представничком дому и Сенату председник Доналд Трамп био изложен поступку опозива (импичменту).
На тему односа на Блиском истоку и дешавањима у Либану, Ритер оцењује да Споразум о разумевању у Либану нема практично дејство јер у њему не учествује Хезболах, са којим Израел стварно ратује.
Он тврди да предлози о разоружању Хезболаха и повлачењу његових снага из политичког и војног живота немају реалну основу, подсећајући на сукобе из 2000. и 2006. године у којима је Израел био приморан на повлачење из јужног Либана.
Говорећи о политичким приликама у Вашингтону, Ритер је демантовао постојање наводних фракција унутар администрације — једне предвођене Џеј Ди Венсом која тражи практична решења и друге предвођене државним секретаром Марком Рубијом који се залаже за наставак борби у Украјини и на Блиском истоку.
Према његовој процени, у условима изражене култ личности око Доналда Трампа никакве фракције не могу постојати јер се све одлуке доносе искључиво на једном месту.
Поводом изјава бившег израелског премијера Нафталија Бенета и актуелног руководства у Тел Авиву о могућим новим ударима на Иран и претњама упућеним новом врховном вођи Ирана, Ритер сматра да Израел покушава да увуче САД у сукоб који сам не може да води.
Он оцењује да је Иран до сада пристајао на тактичке уступке и амортизовао провокације ради дугорочних економских и геополитичких циљева и повезивања са Русијом и Кином, али да би даља ескалација могла приморати Техеран на потпуну блокаду Хормушког теснаца и Баб ел Мандеба.
Такав сценарио би довео до прекида снабдевања нафтом из Блиског истока и директног удара на глобалну и америчку економију.
Извор: Wебтрибуне
